модри стијењак
Изглед
modri stijenjak
modri stijenjak (српски, ћир. модри стијењак)
[уреди]Именица
[уреди]modri stijenjak, м
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Monticola Muscicapidae Boie[1]
Синоними:
- drozd modrulj [2] [1]
- drozd pustinik [3] [1]
- kos plavac [4] [1]
- kos samotnik [4] [1]
- kos cikelj [5] [1]
- mirula [6] [1]
- modrak [7] [1]
- modri drozd [8] [1]
- modri kos [9] [1]
- modri kosovac [4] [1]
- modri stenjak [10] [1]
- modri stijenjak [4] [1]
- modrokos [11] [6] [1]
- modrokoš [12] [1]
- morski kos [4] [1]
- pasara [13] [1]
- pasera [9] [1]
- plavi drozd [14] [1]
- plavokos [10] [1]
- pustinjaka [15] [1]
- stenski kos [16] [1]
- stenjak [12] [1]
- stijenski kos [7] [1]
- stijenjak [7] [1]
- stijenjak modrak [17] [1]
- stjenjak [6] [1]
- stjenjak modrokos [10] [1]
Хипероним:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Сергије Д. Матвејев, Фауна Југославије, сепарат, Енциклопедија Југославије, св. IV, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1960.
- ↑ Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Животиње, VII део, Даворин Трстењак, Птице, III свезак, књ. LXXXX, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1893.
- ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
- ↑ 9,0 9,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
- ↑ 12,0 12,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
- ↑ Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
- ↑ Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
- ↑ Вјекослав Клаић, Природни земљопис Хрватске, књ. I, Матица хрватска, Загреб 1878.
- ↑ Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
- ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.