Пређи на садржај

модри стењак

modri stenjak

modri stenjak (српски, ћир. модри стењак)

[уреди]

Именица

[уреди]

modri stenjak, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Monticola Muscicapidae Boie[1]

Синоними:

  1. drozd modrulj [2] [1]
  2. drozd pustinik [3] [1]
  3. kos plavac [4] [1]
  4. kos samotnik [4] [1]
  5. kos cikelj [5] [1]
  6. mirula [6] [1]
  7. modrak [7] [1]
  8. modri drozd [8] [1]
  9. modri kos [9] [1]
  10. modri kosovac [4] [1]
  11. modri stenjak [10] [1]
  12. modri stijenjak [4] [1]
  13. modrokos [11] [6] [1]
  14. modrokoš [12] [1]
  15. morski kos [4] [1]
  16. pasara [13] [1]
  17. pasera [9] [1]
  18. plavi drozd [14] [1]
  19. plavokos [10] [1]
  20. pustinjaka [15] [1]
  21. stenski kos [16] [1]
  22. stenjak [12] [1]
  23. stijenski kos [7] [1]
  24. stijenjak [7] [1]
  25. stijenjak modrak [17] [1]
  26. stjenjak [6] [1]
  27. stjenjak modrokos [10] [1]


Хипероним:

  1. stjenjak [10] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Сергије Д. Матвејев, Фауна Југославије, сепарат, Енциклопедија Југославије, св. IV, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1960.
  3. ↑ Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  5. ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Животиње, VII део, Даворин Трстењак, Птице, III свезак, књ. LXXXX, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1893.
  8. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  9. ↑ 9,0 9,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  11. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  12. ↑ 12,0 12,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  13. ↑ Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  14. ↑ Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  15. ↑ Вјекослав Клаић, Природни земљопис Хрватске, књ. I, Матица хрватска, Загреб 1878.
  16. ↑ Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  17. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=modri_stenjak&oldid=258783”