лȕтка
lȕtka
Именица
[уреди]lȕtka, ж
Категорије: хип. В.прен.зоол.кол.Г.
Облици:
Значења:
- Dečija igračka koja predstavlja ljudsku figuru, načinjena od različitog materijala (drveta, krpe, gume, porcelana, plastike i dr.). [1]
- Draga osoba, dete. [1]
- Izuzetno lepa ženska osoba. [1]
- Telesni oblik u fazi razvitka insekata (između larve i razvijenog insekta). [1]
- Ukras na lotrama. [1]
- Ukras na krevetu. [2] Каћ Ново Милошево[1]
- Ono što svojim izgledom podseća na lutku. [1]
- Svežanj, smotuljak like. [1]
- Vrsta kolača. [1]
- Vrsta dečije igre, žmure. [1]
Примери:
- Lȕtke smo šȉli ot kȓpa. Банатска Паланка Јамена Ђурђево Каћ Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
- Igrali smo se šapurikama, krpenim lutkama, izrezivale figure od kore belih bundeva. [3] Платичево [1]
- Mȋ smo prȁvile, devòjčice, lȕtke. Кула [1]
- Tȗ lȕtku je dȍbila od teta Ȅrže kad je bíla u Màdžarsku. Јаша Томић [1]
- Ȋdi, lȕtko mòja pàmētna, káži tȋ ča Vási štȁ mi trȅba kad vȉdiš da Péra n[e] ùme. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Lutko moja, kako te je majka samo mogla roditi tako zdravo lepu? [4] [1]
- Ožènio se s ònom Vásićovom, tȃ je bíla prȃva lȕtka, a i sȁd je zdrȁvo lépa žèna. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- U svȁkoj ljȕki stvȃra se iz jàjeta lȕtka, zàtvorena je, ȉma ráne. Деспотово [1]
- Tȃ lȕtka, tȏ je gòtova čèla, òna pȓvo odgáji kao lȕtku i zàtvori i ȍndak sȁzre. Рума [1]
- Lȕtka se učaȕri ko bȕba, naprȁvi sprȇda poklȍpac. [5] Бела Црква Јамена Вашица Моровић Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Сремски Карловци Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Жедник Пачир Светозар Милетић Мол Сивац Бачко Петрово Село Кула Бођани Жабаљ Каћ Мошорин Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Бочар Радојево Итебеј Међа Меленци Зрењанин Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Идвор Иланџа Чента Дебељача Алибунар Избиште Долово Дупљаја Баваниште Омољица Ковин [1]
- Tȗ se ubacívaju lȕtke na lótrama. Tȏ je svȅ dr̀veno, i tȏ se strȗže na strúgu od jȁsena, od dȑveta i tȏ se strúže i mȅće se, šàrā se u srèdini lótra. [6] Елемир Турија Госпођинци Каћ Гардиновци Мокрин Кикинда Меленци Тараш Конак Орловат Перлез Бела Црква Панчево [1]
- Prȇ, zàmoču stréku onàko namȍtu kao lȕtku, onàko, znaš, lȕtku, tȍ se prȅ kázalo kao lȕtka, stréku, i ȍnda je zàmo ču u fȃr bu i rólja li su tàko zȋd sa tȏm. Велики Гај Јасеново [1]
- Na tȁj dȁn [kad su Mučenici] prȁvimo lȕtke o[d] tȇsta. Вршац [1]
- Žmura odlazi da žmuri negde po strani, a lutak hvata jednu po jednu od ostalih devojčica, koje predstavljaju lutke, razbacuje ih i svakoj naredi kakav stav da zauzme tamo gde se zadrži. [7] [1]
Изрази:
- Imatilutke u glavi ("imati neobične, čudne ideje"). Ђурђево [1]
- Lep kao ˜. — Ala je lepa, kao lutka! ("Ala je lepa, kao lutka!"). [1]
- stigle galutke ("postati zlovoljan"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 28.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 67.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 86.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.