Lȅcuju — tȏ znȃči zakívaju štȉce na òdrēđen rázmak, na prímer prȏšće se lȅcuje jer nè mož tȏ da stȁviš jèdno dȍ drugog, zàto što mȏra òno da se provúče. [2]Ковиљ[1]
↑ 1,01,11,21,3Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.