кáзати
kázati
Примери:
- Sȕviše se kȃže dòšlī smo, a nȅko kȃže dóđosmo. [1] Фаркаждин [2]
- Zabadàva vam i kȃžem. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ченеј Бачинци Черевић Шимановци Суботица Пачир Сивац Стапар Турија Госпођинци Ченеј Ђурђево Српски Крстур Санад Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Меленци Житиште Јаша Томић Зрењанин Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Сефкерин Крушчица Кусић Врачев Гај Чип Деска Батања Ченеј [2]
- Prȉjatelj je kázo kȍlko dȃ kapitála ćérki. Јасеново [2]
- To je kázo brȁtu i sinóvcima. Војка [2]
- Dȅda je kázo: nȉko nè sme dóći da prȍsi mlȁđu preko stàrije, dòbiće mȅtlu. Нови Сад [2]
- Nȉkad jenu rȇč ní mi kázo. Павлиш [2]
Референце
[уреди]- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 77, 87, 146, 151, 231, 232, 293, 366, 377.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 289.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 129, 134, 140, 153, 159, 160.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140, 143.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 18.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56, 57, 64.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 347.