кàдгод

kàdgod

kàdgod (српски, ћир. ка̀дгод)[уреди]

Прилог[уреди]

kàdgod, прил.

Значења:

  1. U ra ni je ne ko vre me, do ba, ne kad; ikad. [1]
  2. Poneki put, katkad. [1]

Примери:

  1. Kàdgod su bíli kròvo vi o[d] tȑske. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Помаз Бачинци Визић Мартинци Сремска Митровица Черевић Јарак Врдник Павловци Буђановци Краљевци Обреж Бешка Шимановци Стари Сланкамен Мартонош Кула Турија Чуруг Дероње Госпођинци Шајкаш Бегеч Нови Кнежевац Бока Перлез Фаркаждин Ловра Сенпетер [8]
  2. A mè ni níje prȕžio nijèdnu bombónu mȏj òtac, nit me je kàdgod pòmi lo vo po glá vi. Бачко Петрово Село [8]
  3. Kàdgod tȅ sèljāčke kȕće ní su bíle betònīra ne. Нови Сад [8]
  4. A kȁko je kàdgod bílo, jȁ tȍ nȅ znam ni opríča ti. Добрица [8]
  5. Lȅpše národ mnȍ go žívi ne go kàdgod. Сремска Каменица [8]
  6. Kàdgoda je jȃko bílo tȏ lȇpo. [9] [10] Бачинци Врдник Мол Госпођинци [8]
  7. Kat su dòšli kàdgodena òvi Arváti u Bȍku. [11] Бока Итебеј Перлез Црепаја [8]
  8. I kàdgođ je tȃj národ bijo vrédan. [12] [13] [5] Суботица Моровић Вишњићево Пачир Ново Милошево Чип Ловра [8]
  9. Kàdgod sam, dèca mȃnu škȍle, a jȃ vȍdīm dȅcu u Beògrad, vȍlēm jȃko Beògrad, jȃko. Суботица [8]
  10. Ȍnda sam jȁ tȍ čúvala: kàdgod gȕske, kàdgod svȋnje, ak nȇmamo svinjára. Обзир Черевић Ново Милошево [8]
  11. A dȏđe l òna kàdgoda? Бачинци [8]


Изведене речи:

  1. kàdgoda [1]


Синоними:

  1. kadgodice [1]
  2. nekad [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 265, 266.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 164, 207.
  4. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315, 329.
  5. ↑ 5,0 5,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.
  6. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 106.
  8. ↑ 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  9. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 207.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 266, 294.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24.
  13. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kàdgod&oldid=568765”