Пређи на садржај

деверуша

deveruša

Именица

[уреди]

deveruša, ж

Облици:

  1. na, ’nevestina, pratilja, dan, svadbe’ SOS [1]
  2. deverȕša Вршац Јасеново, девѐруша [1]
  3. devèruša Меленци [1]

Значења:

  1. Muževa sestra. [1]
  2. Deverova mati. [1]
  3. Deverova pratilja (devojka, supruga, prijateljica) na svadbi. [1]

Примери:

  1. Devèruša nȍsi célo pečénje: jelti pȁtku jelti ćȗrku; još nàkitidu tȏ pečénje sas cvȇćom. Итебеј [1]
  2. Od dȅvera i devèruše sam dȍbila lépe dȁrove. [2] [3] [4] Ченеј Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Турија Равно Село Змајево Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]# У Парти новој млади у кући о првим задушницама деверова мати „деверуша” доносила је преслицу, вретено и повесмо кудеље. [5] Парта [1]# Сва̏ка ко̏ја је у̏ сватове уз де̏вера је девѐруша. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 65.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.

Напомене

[уреди]