џȃк
džȃk
Именица
[уреди]džȃk, м
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Vrsta veće kese (obično od kudelje, platna i sl.) za držanje žita, brašna, soli i drugih sipkih materijala, sitnijih predmeta i sl. [1]
- DŽak od jute. [1]
- Vreća u koju stane 60 kg trereta. Сомбор Ново Милошево[1]
- Količina nečega koja može da stane u takvu kesu. [1]
- Ženska haljina ravnoga kroja (obično za trudnice). Орловат[1]
Примери:
- Naùčila sam da rȃdim mȕške pòslove, pa sam vúkla bògami i džákove i svȅ sam rádila ko da ȉmam čòveka ù kuću. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Бока Бачинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Павловци Бешка Батајница Суботица Мартонош Сомбор Сивац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Ђала Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Зрењанин Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Избиште Ковин Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- Ȍnda dȏđe màšina, pa vŕše, ȍnda tȇ džákove nȍsiš nà tavan. Товаришево [1]
- Stȁjāli džákovi nà tavanu pa i[h] mìševi ìzgrizli. Лаћарак [1]
- Podovi su ostali „zemljani” i oni su nedeljno jednom pomazivani žutom glinom, a kasnije krečom, da bi se preko njega, u prvo vreme, razastirali oparani i oprani komesni džakovi ( — S RS). [10] [1]
- Óni ȕzmedu jedan džȃk pȇrja, jástuk, ȉtadu na mlȃdu i na mómka. [2] [3] Јасеново Бачинци Сусек Свилош Сремска Митровица Мокрин Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Избиште [1]
- Ȅ, sȁd, ako nȇmamo džȃk šèćera ù kuću, ȍnda nȇmamo šèćera, ȍnda kȕkāmo štȁ ćemo bez šèćera. Арадац [1]
- Ȍnda nàsūši po pȕn džȃk sȗve rȉbe. Бегеч [1]
- Štȁ je mène džȃk krompíra ka[d] trȅba da nàrānim sȅdam ústa. Неузина [1]
- Ondak mi to [rašu] sastavljamo, natrag alov, di je džak. [11] Бачко Градиште [1]
- Kad se alov izvlači štogod ribe se uvati na krilu, tu dok se izvlači — to se sve uvatilo na liš, a ono što se uvatilo natrag u džak, mi zovemo džak. [11] Чента [1]
- Onda riba ona kad udari u tu mrežu [na rundornu], desi se to — napravi jedan džak. [11] Мол [1]
Изрази:
- Сомбор [1]
- slagati se ko buve udžaku ("ne slagati se uopšte"). [1]
- slágati se ko rȍgovi udžáku ("isto"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 100, 352. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 127, 136.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 58.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 152.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.