јел
јел
јел (српски, lat. [[jel {1}]])[уреди]
Везник[уреди]
јел, взн.
Значења:
- Кад је у питању избор између две или више могућности. [1]
- Кад се остварује некад једна некад друга могућност. [1]
- Кад се истиче да је свеједно која се могућност остварује. [1]
- Кад различите речи имају исто значење. [1]
- Кад је други начин исказивања тачнији, прецизнији. [1]
Примери:
- Мо̏ј де́да кад је би̏о мла̑д, о̏нда су ѝмали во̀лове јел ко̀ње. Ђала [1]
- Иде́мо јел пѐшке, јел сас ко̏ли је би́ло пре̑. [2] [3] [4] Помаз Суботица Мартонош Сивац Госпођинци Нови Сад Банатско Аранђелово Јаша Томић Бока Иланџа Јасеново [1]# Огрѐбла жѐна ел ма̏чка. [5] Госпођинци [1]# Какво јаје оћеш, црвено јал зелено?. [6] Сенпетер [1]
- Неко је разбио, јал ти, јал он. Јасеново [1]# На но̀гама чи̏зме јели обо̑јке. Вршац [1]
- До̏ђе те̏тка јели стри̑на јели у̑јна, и ма̑јка до̏ђе. [2] [3] Јасеново Пачир Сомбор Сивац Стапар Турија Госпођинци Томашевац Фаркаждин Избиште [1]# И̏ма јѐда̄н који [је] би̏о де̏журан, дево̀јчица јел де̏чко. Бешка [1]
- Кад о̀ни до̑ђу ку̏ћи, о̏нда се са̀мо о̀перу и ру́чају јел вѐчерају. Бегеч [1]
- Мо̀ја ма̏ма је ви̏ше [у] четвр́так [кувала] су̏пу јел па̀прика̄ш живѝнски. [7] [8] Нови Сад Бачко Градиште Ново Милошево [1]# Пѐкло се у ре́рни це́ло пи̏ле јели ћу̑рка. Стари Сланкамен [1]# Све̏ тре̏бало отпри́лике — ше̏с лопа́та шо́дер ба́цити јел се̏дам, јѐдну цѝмента. Ловра [1]# То̏ су би́ле јел спи̏рине јел по̀мије. [9] Стари Сланкамен Госпођинци [1]
- То̏ је тре̏бало де̏сет метѐри жи̏та јел бра̏шна про̀дати. Сремска Каменица [1]# Дво̏је дѐце јели дво̏је тево́ца. [5] Госпођинци [1]# Њѐгово је до буна́ра јел до ка̀пије. Шимановци [1]
Везник[уреди]
јел, взн.
Значења:
Примери:
- Мо̑раш ку̑му уга́ђати, јел ку̑м је ку̑м, ни́је ду̀гме. Жабаљ [1]
- Код на̑с је ја̑ко по̏требно за влади̏ку јел ми̏ и̏мамо о́де пре́столницу, дво̑р. [10] [2] [5] [11] Вршац Сот Суботица Сивац Стапар Бачко Градиште Дероње Силбаш Госпођинци Бегеч Нови Сад Ђала Итебеј Зрењанин Иланџа Ченеј [1]# Ћу́ти — јели ћеш сра́дати. [1]
- Бо̀ји се — јели ћеду га ту́ћи. [5] Госпођинци [1]# До̀бро да ми ѝзбућкаш, јел ако ни́је ѝзбућкано ка̏ко ва̀ља, не̑ да нас фа̑лиду мло̏го. Јаша Томић [1]# До́ђи ел ће би̏ти гу̑жве. Суботица [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
- ↑ 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213, 214.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 423.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 214.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.