шунка

шунка

шунка (српски, lat. šunka)[уреди]

Именица[уреди]

шунка, ж

Облици:

  1. шу̑нке [1]

Значења:

  1. Свињски бут, обично усољен, надимљен и осушен; јело од тако припремљеног меса. [1]
  2. Проширење на боковима панталона. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Панталоне које су горе шире, а од колена се сужавају и припијају уз ногу. Черевић[1]
  5. Исто. [1]
  6. Исто. Черевић[1]

Примери:

  1. Пр̑во ј[е] ту̑ сла̀нина ко̀ја се у̀соли, па шу̑нке, то̏ је на̑јва̀жније. Лаћарак [1]
  2. Ако нѐ можемо це́лу сви́њу да им по̏шне̄мо, о̏ндак им по̏шне̄мо шу̑нке, коба̀сӣца, сла̀нине. Ђала [1]
  3. Кад је то̑ ски̏но, све̏ те ма̑с, о̏дро, о̏ндак ва̏ди те̏ шу̑нке, ва̏ди [о]ве̏ грби̏не, оце́че гла̑ву, ста̏ви у ко̏то. [2] [3] [4] [5] Избиште Бачинци Черевић Буђановци Краљевци Буковац Војка Стари Сланкамен Суботица Сомбор Турија Госпођинци Ченеј Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Арадац Велики Гај Вршац Павлиш Банатска Паланка [1]
  4. Ма̏ло смо шу̑нке испѐкли. Нови Сад [1]
  5. А и̏ма ко̏ та̏мо ожу̀ља и сла̀нину, рѐбра, пре̏дњу шу̑нку, гла̑ву. Ловра Суботица [1]
  6. То̑ је та̏ко ши́рок, до̑ђе са шу̑нкама, а ова̏мо у̏зан. Не̏ пантало́не. То је бри́чес. То је место пантало́на. Избиште Нови Кнежевац Нови Бечеј [1]
  7. Су носили људи чакчире на шунке, од финог штофа. [6] Ченеј Сомбор [1]
  8. Чи̏змама на̑јбо̏ље прѝстаје брѝчац, ча̀кшире на̀ шӯнке. [7] Ковиљ Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Нови Бечеј Тараш [1]
  9. Мѐне су та̀ки би́ли сме́шни му̏шки с о̀тим ча̀кширама на шу̑нке, а и и̏ме им сме́шно. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]


Синоними:

  1. батак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 128.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.
  4. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 333.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]