шта̑п

шта̑п

шта̑п (српски, lat. štȃp)[уреди]

Именица[уреди]

шта̑п, м

Категорије: риб.риб.


Облици:

  1. шта́па, штап [1]
  2. штап [1]

Значења:

  1. Дужи комад дрвета, одсечен од дебље или тање гране. [1]
  2. Штап на задњем, ужем делу вршке односно бубња. [1]
  3. Штап помоћу кога је учвршћено крило вршке односно бубња. [1]
  4. Палица којом пастир усмерава кретање стоке. Ново Милошево[1]
  5. Исто. Меленци[1]
  6. Део разбоја за затезање стражњег вратила. [1]
  7. Стабло сунцокрета. [1]
  8. Импровизована алатка којом се убија риба у току мреста. [1]

Примери:

  1. Ме̏ће пѐшкӣр на та̏ј шта̑п. Лаћарак [1]
  2. Ту̑ко са шта̄по̏вима. [2] [3] [4] [5] [6] Крушчица Моровић Кленак Дероње Госпођинци Нови Кнежевац Остојићево Ново Милошево Итебеј Међа Арадац Чента Вршац Сефкерин [1]
  3. Шта́пове твр́де од гору́на пра̏вимо тако̏ о[д] три̏ фрта́ља ме̏тера. Јасеново [1]
  4. Сад то по немачки, то се зове флигљштеке, а по нашем би се звало крилин штап, а оно је главни штап. [6] Моровић [1]
  5. Онда на један крај, гди је крило, има један штап — крилни штап. [6] Нови Сад [1]
  6. Окретањем предњег вратила одмота колико је потребно основу са задњег вратила и опет убаци штап у једну од рупа на задњем вратилу. Јасеново [1]
  7. Мо́рали смо шта́пове од су̀нцукрета се̏ћи. Нови Сад [1]
  8. И ти̑ шта́пови су се ло̀жили у про̀сту пе̑ћ. [7] Ковиљ Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Тител Ковин [1]
  9. За шта̑п се о̀бично у̀зима јасѐнова си̏рова шти̏ца, ду̏гачка око чѐтир ме̑тра, дебљѝне чо̀вечијег ру̏кохва̄та да мо̏же да се до̀бро о̀пстисне и да не кли́зи из ру́ку. [8] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. мотка [1]


Изрази:

  1. Дотерати до слепачкогштапа ("постати сиромашан"). Сомбор [1]
  2. исход нечега може бити повољан и неповољан’ Јасеново [1]
  3. ˜ има два краја [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 25, 26.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97, 136.
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 161.
  6. 6,0 6,1 6,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]