ча̏ша
Изглед
ча̏ша
Именица
[уреди]ча̏ша, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Стаклена, мања посуда без дршке, за воду, вино и сл; количина пића која стане у њу. [1]
Примери:
- И о̏ндак у̏зме ча̏шу ви́на и о̏ндак ка̑же: „Во и̏ме о̀ца, и си̑на, и Свѐтога ду̀ха — а́мин. Бешка [1]
- То се тако понавља по неколико пута, док најзад кум не устане и одлучније и упорније настоји да пође. Тада испија „последњу чашу" и, праћен од сватова, излази у авлију. Ред је да још на прагу куће попије чашу вина, а она је — како кажу многи кумови — „најтежа чаша". [2] [1]
- Из ча̑ша пи̏јемо во̏ду, а мле́ко из шо́ља, ло̀нчића. [3] Лалић [1]
- Е̏то ту̑ се др̏жало и тањи́ри, и ча̏ше, и све̏ то̏. [4] Велики Гај Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Србобран Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Елемир Житиште Итебеј Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Сакуле Добрица Маргита Сефкерин Црепаја Алибунар Уљма Вршац Избиште Велико Средиште Панчево Долово Делиблато Кајтасово Омољица Ковин Врачев Гај [1]
- П[а] о̏ндак про̀це̄димо на кр̏пу у јѐдну ча̏шу ви̑нску и о̏нда си̏па̄мо у мле́ко. [5] Кикинда [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 65.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 293.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.