ту́лац

ту́лац

ту́лац (српски, lat. túlac)[уреди]

Примери:

  1. То̑ је ту́лац, ко̀ји иде кроз гла̑ву и о̏ндак се до̀лази на̀д тӣм ту́лцом до̀лази то̏п. То̑ је у̀нӯтра о̀ва̄ј ко̀ји ѝде у гла̑ву, куд се то̀чак о̀кре̄ће на осо̀вину. О̏ндак до̀лази ту̑ на осо̀вину и та̑ј то̏п што се и̏сто подма̀зива. [1] Елемир [2]
  2. Ко̑ та̀ко мѐто ту́лац не[к] га би̏де срамо̀та, све̏ се кли̏ма, само што не по̀паду до́ле. На̀шо̄ си здра̏во до̀брог ма̑јстора. [1] Јаша Томић Сремска Каменица Радојево Српска Црња Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Ботош Конак Маргита Иланџа Чента Вршац Сефкерин Црепаја Долово Панчево Баваниште Ковин Иванда [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]