трстењара дроздовица
Изглед
трстењара дроздовица
трстењара дроздовица (српски, lat. trstenjara drozdovica))
[уреди]Именица
[уреди]трстењара дроздовица, ж
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Acrocephalus Acrocephalidae Naumann[1]
Синоними:
- барски дрозд [2] [1]
- велики трстењак [3] [1]
- водар [3] [1]
- дрозд [4] [1]
- дроздић трстењак [5] [1]
- дрошчић [3] [1]
- кровар [5] [1]
- пјеница дроздовица [3] [1]
- права трстењара [6] [1]
- ритски врабац [7] [1]
- ритски дрозд [8] [1]
- тербудрозд [9] [1]
- трстењак [10] [1]
- трстењак дрошчић [3] [1]
- трстењара [8] [1]
- трстењара дроздовица [6] [1]
Хипероним:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
- ↑ 5,0 5,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ 6,0 6,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
- ↑ 8,0 8,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
- ↑ Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
- ↑ 11,0 11,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.