стати

стати

стати (српски, lat. stati)[уреди]

Глагол[уреди]

стати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -нем [1]

Значења:

  1. Ступити, коракнути на што. Бачинци[1]
  2. Заузети место негде (у просторном смислу). [1]
  3. Зауставити се, не ићи даље. Каћ Ново Милошево[1]
  4. Престати. [1]
  5. Прекинути рад, престати функционисати. [1]
  6. Наћи место, сместити се. [1]
  7. Почети. [1]

Примери:

  1. Ста̏не та̏мо јѐдан на клу́пу јел на сто̀лицу, го́ре, да ви̏ду сви̏. [2] Итебеј [1]
  2. Кад је ври̏ла па ста̏ла. [3] Башаид [1]
  3. Кад је до̀шо, сви̏ смо се љу́били, само ср̏це нѐ може да по̀ка̄же ра̏до̄ст — ста̏ло ср̏це за сво̀јим си̑ном. [4] Кумане [1]
  4. Сази́дали смо јѐдну шта̏лу ко̏њску ко̀ја мо̏же да ста̏не у̀ њу капацѝте̄т сто̑ два́јес ко́ња. [5] Мокрин Каћ [1]
  5. Стала она мене световати. Каћ [1]
  6. Ја̑ сам ста̏ла у за̑другу, му̑ж ми ни́је. [6] Бата Меленци [1]
  7. И о̑н је ста̏о на̀ те офици́ре, та̀ко да их пу̀стили, а о̀пет су мо́рали да ѝду да се ја̑ву. Велики Гај [1]
  8. Ста̏о је да слу̑жи. Ново Милошево [1]


Изрази:

  1. ˜ за гуља́ша ("бити изабран за гуљаша"). Вршац [1]
  2. Кра̏ва муста̏ла на но̏гу ("журити, бити приморан на нешто"). Ново Милошево [1]
  3. ˜ на полицу ("доћи на ред за удају (о девојци којој се удала старија сестра)"). Јасеново [1]
  4. ˜ коме на жуљ ("дирнути у осетљиво место"). Платичево [1]
  5. ˜ коме на реп [1]
  6. ˜ некоме у̏грло ("исто"; "Јо̑ј, нѐмо̄ј, мо̏лӣм те, да ми не̏ко у̏ грло та̏мо ста̏н"). Бачинци [1]
  7. ˜ на̏ сна̄гу ("одрасти, стасати"). Ново Милошево [1]
  8. ˜ ко бо̏та ("стати на пут, сметати"). Вршац [1]
  9. РСБ] [1]
  10. ˜ за го̑рника ("бити изабран за чувара поља"). Вршац [1]
  11. ˜ за говеда́ра ("бити изабран за говедара"). Вршац [1]
  12. ухватити, шчепати кога’ [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 251.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=стати&oldid=662636”