сретан

сретан

Језици (1)

Српски

сретан -а, -о, прид.

Облици:

[1.1.] сре̏тан, сре̏тна, сре̏тно види срећан ^[1]

Слогови: сре-тан

Значења:

[1.] Који је испуњен срећом, који осећа срећу, радост. ^[2]

[2.] Који је повољан, који својим околностима омогућава успех, благостање и сл. (о времену). ^[2]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] срећан ^[2]

Примери:

[1.2.] Би́ла сам ја̑ко сре̏тна са̀ њӣм. Сремска Каменица ^[2]

[2.1.] И ја̑ са̏в сре̏тан што сам ја̑ то̑ овак са̏д у̀спо̄. Лаћарак ^[2]

[2.2.] Времѐна су би́ла мно̏го срѐтнија. Добринци ^[2]

Изрази:

[2.3.] Ко̑ је ˜ и ко̑ла му се ждре̑бе ("срећном човеку све иде од руке"). Вршац ^[2]

[2.4.] роди̏ти се под сре̏тном зве́здом ("имати среће у животу"). Вршац ^[2]

Асоцијације:

[1.1.] срећа, одређени вид сретни

Изведене речи:

[1.1.]

↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[1]]
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 ^2,7 ^2,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.