со̏ба

со̏ба

со̏ба (српски, lat. sȍba)[уреди]

Именица[уреди]

со̏ба, ж

Значења:

  1. Једна од просторија за становање. [1]
  2. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
  3. Соба окренута према улици. [2] Панчево Сот Ченеј[1]
  4. Добро осветљена соба. Сомбор Вршац[1]
  5. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
  6. Исто. [2] Делиблато[1]
  7. Исто. [1]
  8. Соба у родитељској кући у којој ћерка живи до удаје. [1]
  9. Исто. [2] Мартинци Голубинци[1]
  10. Соба у којој најчешће бораве сви укућани заједно. [1]
  11. Соба окренута према дворишту. [1]
  12. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [2] Сремска Рача Стари Сланкамен Панчево[1]
  13. Соба окренута према дворишту. [2] Сента[1]
  14. Просторија у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
  15. Обично најмања соба у кући. [3] Ченеј[1]
  16. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. Стапар[1]
  17. Исто. [1]
  18. Соба окренута према дворишту. Вршац[1]
  19. Исто. [2] Делиблато[1]
  20. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
  21. Соба окренута према улици. Вршац[1]
  22. Соба која се налази до улице. [1]
  23. Исто. [2] Ново Милошево Велико Средиште Јасеново[1]
  24. Издвојена соба за госте. [1]
  25. Соба која се налази до улице. [2] Јаша Томић Добрица Маргита Вршац Долово[1]
  26. Соба окренута према дворишту. [2] Кајтасово Ковин[1]
  27. Соба за спавање. [2] Нештин Јарак Сремска Каменица Бечмен Дрљан Бачко Градиште Бегеч Ченеј Госпођинци Каћ Сефкерин Кајтасово Уљма Омољица[1]
  28. Соба окренута према улици. [2] Кајтасово Ковин[1]
  29. Исто. [1]
  30. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
  31. Исто. [1]
  32. Соба окренута према дворишту. [1]
  33. Исто. [2] Добрица Уљма Долово Делиблато[1]
  34. Исто. [1]
  35. Соба за дечији боравак у кући где има више деце. Ново Милошево[1]
  36. Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. Суботица[1]
  37. Исто. [2] Јамена Свилош Сомбор Сивац Дрљан Товаришево[1]

Примери:

  1. И̏мам ту̏ со̏бу и ку̑јну — то̏ ѝзда̄јем. Сремски Карловци [1]
  2. Испѐче се у̀ пећи и со̏ба се у̀грије и бу̏де то̏пла. Товаришево [1]
  3. Мо̀јој Снѐжани, са̏д кад је тре̏бала да се у̀да, ја̏ сам за гарниту́ру за со̏бу и за пре́цобље све̏ ѝштиковала, ча̏к и постељѝну сам јој шти̏ковала. [4] [5] [6] Велики Гај Сремска Митровица Буђановци Јаково Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Избиште Крушчица Деска [1]
  4. Две̑ со̀бе са̀ улице пра̏вӣду. [2] [3] Бегеч Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Сакуле Добрица Маргита Сефкерин Црепаја Алибунар Уљма Вршац Велико Средиште Панчево Долово Делиблато Кајтасово Омољица Ковин Врачев Гај Ченеј [1]
  5. Свадба се одржава у „благдашњој" или „новој" соби. [7] [1]
  6. Ка̀дгод су зва́ли вѐлика со̏ба со̏бу ста̀јаћу. [2] [3] Врдник Лединци Српска Црња Арадац Сакуле Панчево Ченеј [1]
  7. Јер предња је соба „горња", „стајаћа", „намештена" и „гостинска", сва је „екстрајница", и она је с прозорима на сокак, и с иконом свеца у прочељу међ тим прозорима. Стапар [1]
  8. Предња соба са уличне стране била је нека врста гостинске собе и у њој се, по правилу, није становало. Кула Платичево Сомбор Стапар Бачки Брестовац Јасеново [1]
  9. До̑ђе у́ја на̀ славу, спа́ваће у го̀стинској со̏би. Нови Сад [1]
  10. И̏ди, у̏зми та̏мо из го̀стӣнске со̀бе. [2] Србобран Ердевик Нештин Шуљам Јарак Хртковци Платичево Чортановци Бечмен Мартонош Сомбор Дрљан Бачко Градиште Дероње Госпођинци Руменка Нови Сад Каћ Нови Бечеј Велико Средиште Црепаја Кајтасово Омољица Ковин [1]
  11. Кад је требало да изађе на виђење са девојком уместо да се нађе у „девојачкој соби" (обично је то задња соба до улице), он изађе у ходник, седне на ограду и отпочне клатити ногама. [7] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  12. Дневна соба, по правилу највећа просторија, прва је до улице. Бачки Брестовац Кикинда [1]
  13. Према улици је „стајаћа соба", а на супротној страни је „соба из гувна" или „задња соба"  ; 2. риб ‘задњи ужи део вршке’ (Сб) [СхЛР]. [8] [2] Јарковац Вогањ Буковац Обреж Прхово Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Мартонош Сента Дрљан Госпођинци Санад Мокрин Кикинда Јаша Томић Арадац [1]
  14. Со̏ба и ку̑јна и за̏дња со̏ба. Већѝно̄м су са̀ улице — то̑ је пре̏дња со̏ба, па о̏нда до̀лази ку̑јна, па о̏нда до̀лази за̏дња со̏ба ѝз дворӣшта. Мол [1]
  15. Називали су је [предњу собу] „лепа соба” или „соба радости и жалости”. Кула [1]
  16. Ма̑ла со̏ба је до шо̀ра  ; в. ‘соба која служи за спавање’. [2] Мартинци [1]
  17. Ма̑ла со̏ба је у ко̀јо̄ј се спа̑ва  ; г. ‘соба окренута према дворишту’ (Сот). [2] Панчево [1]
  18. Ви̏ше су тра̀пе̄рије би́ле кра̏тке ди се сѐди и ди се тка̑, а у на̀мештеној со̏би — ка̏кви су про́зори — ако су ве̏лики про́зори, ве̏ће су и за̑весе. [2] Свилош [1]
  19. Свадба се одржава у „благдашњој” или „новој” соби. Ту су поређани столови, столице, клупе у облику слова П. [7] [1]
  20. У пре̏дњој со̏би ни̏ко нѐ спа̄ва. Бачинци [1]
  21. Из кухиње се улази у предњу собу, собу са улице, која има три прозора, два гледају на улицу а један у двориште или у собицу, дворишну собу, која има један или два прозора ( — Јм Ер Ма Ле Ја Х Бу Ша Об Чо Го СтС Бљ СБ Сд; Су Мт П Снт С М Си Др Ст Кл Сб Ла БГ Де Дп Чу Бђ Г То Чј Жб К Ру БП Бг; Ђ БА Сн Мо Ки НМ СЦ Бш Ит Ме Ж ЈТ А Пе Мг Са ВС Вш ВГ) [ТКПВ; ЛШ; ЕИС 95б ‘предњи, већи закошак на вршки, бубњу’ [СхЛР]. [9] Србобран [1]
  22. Са̀мо бѝла пре̏дња со̏ба, о̀ва ку̑јна и стра̏жња, и шпа̏јс. Бешка [1]
  23. Ѝмали су се̏ператну со̏бу за го̏сте. [2] Вашица [1]
  24. За спава̑ћу [собу] два̏ јасту̏ка и ду́шек, два̏ простира́ча, до̑јне чарша̏ве. Вршац [1]
  25. Ми̏ са̏д др̀жимо у сре̏дњој со̏би, у о̀вом вѐликом бало́ну. Бешка [1]
  26. У гостинској или „стајаћој" соби је на столу испод иконе такав ћилим ( — Ст; Јр) [ЕГЈ 89; ПЧ ИЏ 5; РСБ]. [10] [1]
  27. Ка̀дгод су зва́ли вѐлика со̏ба со̏бу ста̀јаћу. [2] Врдник [1]
  28. Би́ло је крѐвети са̀мо у ста̀јаћу со̏бу. [4] Итебеј Вогањ Голубинци Бечмен Сента Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Сефкерин Црепаја Омољица [1]
  29. За све то време ђувегија је у „стражњој" соби и, спреман, чека да га кум позове к себи. [7] [1]
  30. У стра̏жњој со̏би смо жи́вили. [2] [11] [12] Бешка Черевић Јарак Хртковци Платичево Лединци Шатринци Чортановци Голубинци Бољевци Сурдук Суботица Пачир Сивац Стапар Србобран Турија Лалић Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Госпођинци Бођани Ченеј Жабаљ Товаришево Каћ Руменка Бачка Паланка Нови Сад Ђала Банатско Аранђелово Санад Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Перлез Сакуле [1]


Синоними:

  1. одаја [1]


Изрази:

  1. Усобу дима ко у комина Јасеново [1]
  2. Бити насобу ("бити у јавној кући, куплерају"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 123, 127, 129, 135, 157. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миле Попов, Свадба у северном Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  10. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
  11. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  12. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.

Напомене[уреди]