ро̀гоз
ро̀гоз
ро̀гоз (српски, lat. rògoz)[уреди]
Облици:
Значења:
- Врста ритске траве с тврдим, сабљастим листовима која се употребљава за плетење ужа, асура, торби Тѕпха латифолиа. Черевић[1]
Примери:
- А са̀ћура је би́ла од ро̀гоза, плетѐно та̀ко с пр̏ста. Нови Сад [1]
- Рогоз, оштрић, шевар, пуцаћ, шуљмов — то било све траве водене које оне [рибе] се хране. [2] [3] [4] [5] Елемир Моровић Нештин Дивош Черевић Јарак Ириг Сремски Карловци Пећинци Нови Карловци Суботица Верушић Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Врбас Србобран Бачко Градиште Деспотово Змајево Каћ Бегеч Ковиљ Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]
- О̀дгоре на ко̏шницу се ме̏те ро̀гоз да бла̏то не̏ би бр̑зо о̀тпало. [3] Мошорин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
- ↑ 3,0 3,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.