речић

речић

речић (српски, lat. rečić)[уреди]

Именица[уреди]

речић, м

Примери:

  1. По потоку, вели, пливају „ре̑цке” (патке), „речи̏ћи” и „гучи̏ћи” (пачићи и гушчићи). [1] Крашово [2]


Синоними:

  1. паче [2]


Референце[уреди]

  1. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 52.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]