ре̑п

ре̑п

ре̑п (српски, lat. rȇp)[уреди]

Именица[уреди]

ре̑п, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. реп [1]

Значења:

  1. Израштај (обично дужи) на задњем делу тела кичмењака као продужетак кичме. [1]
  2. Надземни зељасти део репе. [1]
  3. Доњи троугласти завршетак на грудњаку. [1]
  4. Усек на крми у који се поставља мотор. [1]
  5. Задњи издужени део мреже. [1]
  6. Крај кошуље који вири кроз разрез на туру (код деце). Ново Милошево[1]
  7. Phleum pratense. [2] Бођани[1]
  8. Исто. [1]
  9. Alopecurus pratensis. [2] Нештин Пивнице Силбаш Бођани Товаришево Бачка Паланка[1]
  10. Врста коровске биљке Verbascum densiflorum. [2] Бач[1]
  11. Као део ботаничких термина. [1]
  12. Equisetum arvense. [1]
  13. Посебан начин везивања косе, реп подигнут изнад потиљка. [1]
  14. Врста тестере у столарском занату. [1]

Примери:

  1. Па пешки́ри, ва̀ко, ко̀њима за о́де и за ре̑п пешки́ре ве́зали. Бачинци [1]
  2. Она дојна пераја му служе за пловидбу... нарочито реп. [3] Стари Сланкамен [1]
  3. И̏згребала га ма̏чка што јој ста̏о на̏ реп, а о̑н се још чу̏ди ко да њу̑ то̑ не бо̀ле. [4] [5] [3] Шурјан Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Буковац Србобран Ђурђево Бачка Паланка Футог Гардиновци Падеј Јаша Томић Бока Неузина Перлез Чента [1]
  4. Пе́то дѝвији и̏ма ве̏лик ре̑п, ка̏о свѝлен сто̀ји; гла́ва ма̑ла, ко̑ у̏ [о]ве живѝне. [6] Ново Милошево [1]
  5. Код Срба у Војводини [...] зечији реп и шапа употребљавали су се и као амајлија коју су носила деца. [5] [1]
  6. Ср̑п — то је и̏сто од гво̀зденог мета́ла, и̏ма ру̀чица др̀вена, у̏змеш ре̑п од ре̏пе и се́чемо гла̑ве. Томашевац [1]
  7. Грудња́ци се пра̏вили с ре̑пом и̏сто од ко̏же, то̑ све̏ у̏једно, та̀ко то̑ би́ла мо́да, а и ва̏ла да би̏де топли̑ји, ду̏жи. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  8. Ла́стин ре̑п је о̀но ди̏ у̀лази пе̑нта, то̑ је та̀ко про̀сечено, про́сек та̑ј. [7] Ковиљ [1]
  9. Треба и штап да је три до четри метра дугачак тај на репу. репњак, а ово је од крила. Кеца има реп, а кусака, она је пличе [СхЛР]. Кленак [1]
  10. Ма́чков ре̑п, то̑ је на лѝвади. И̏сто ко̏ ма́чков ре̑п, тра́ва, ка̏о што је о̀ва̄, ал о̀на̄ј пра̑ви ма́чков ре̑п сасви̏м је ду̏гачак толѝко̄. Ишчу̀паћу и̏[з] се̄на па ћу вам по̀слати та̑ј јѐда̄н ма́чков ре̑п. [2] Дероње Товаришево Бачка Паланка [1]
  11. Па лѝшчији ре̑п е̏то та̀к[о] ра́сте. Ѝма са стра́не ко̏ гра̑не и то̑ та̀ко пу̏но то̏г зелѐнила, па та̀ко ко̏ ре̑п се о̀беси, па то̑ зове́мо лѝшчији ре̑п. [2] Товаришево [1]
  12. За шко̏лу на̀местимо ко̏њски ре̑п с ма̀шницом да би̏де ле́па, у̏редна. [8] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  13. Фушфанц тестера (лисичији реп). Служи за прецизно обликовање делова. Прави се са финим и грубим зубима — зависно од примене. [9] [1]


Синоними:

  1. варка [1]
  2. пласт Суботица [1]


Изрази:

  1. ("бити негде на крају, скрајнут"). [1]
  2. брез гла́ве и брезре̑па ("без реда, збркано"). Вршац [1]
  3. стати коме на ˜ [1]
  4. вуче му се ˜ по земљи ("бити компромитован, бити на лошем гласу"). [1]
  5. везати некоме ˜ до дупета ("спутати некога у нечему"; "Везо му реп до дупета"). Јасеново [1]
  6. везати мачку за/о ˜ ("одбацити као бесмислено, безвредно"; "Вежи ти то мачку за реп"). Јасеново Ковиљ [1]
  7. сви̏ сѐдиду, сто̑ пу̏н, ја̑ на ре́пу и ни̏ко ме ни не гле́ди ("Ш Бк Н"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  8. не мо̏жеш да га ува̏тиш ни за ˜ ни за гла̑ву ("не можеш дознати шта стварно мисли, шта хоће"). Вршац [1]
  9. вр́тити сре̑пом ("заводити, мамити мушкарца (о жени)"; "О́на је још кри̏вља, само вр́ти с ре̑пом"). Вршац [1]
  10. ву́ћи ˜ за со̏бом ("имати неки грех, кривицу"). Вршац [1]
  11. и шта̏ су ме и зва́ли [1]
  12. Леп ко мачкин ˜ Јасеново [1]
  13. повући мачка за ˜ ("лоше проћи, рђаво се провести, страдати, бити на штети, губитку"; "Паз да не повучеш мачка за реп!"). Јасеново [1]
  14. моћи волу ˜ ишчупати ("бити веома снажан, јак"; "Може волу реп да ишчупа"). [1]
  15. Без главе ирепа ("без реда, збркано"). Сомбор [1]
  16. ухватити, шчепати кога’ [1]
  17. сто̏ко брезре̑па ("блажи укор млађој особи"). Вршац [1]
  18. подвући ˜ мед ноге ("повући се, покуњити се, узмаћи"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. ↑ 3,0 3,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 108.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 325.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ре̑п&oldid=239814”