Пређи на садржај

ра́на

ра́на

ра́на (српски, lat. rána)

[уреди]

Именица

[уреди]

ра́на, ж

Категорије: прен.риб.хип.


Облици:

  1. рана [1]

Значења:

  1. Производи који се употребљавају у људској и животињској исхрани. [1]
  2. Оно што подржава, бодри дух. [1]
  3. Некувана храна. Вршац[1]
  4. Исхрана, исхрањивање. [1]
  5. Ситнозрнасте ратарске културе, стрна жита. [1]
  6. Исто. Бачинци[1]
  7. Усеви, летина. [1]
  8. Ситно жито. [2] [3] Крашово[1]
  9. Ракија од кукуруза. [1]
  10. У обраћању детету или драгој особи (обично наследнику). [1]

Примери:

  1. Неста̏ло за сви̑ње ра́не. Вршац [1]
  2. Ло̏ша ра́на би́ла, а те̏ра те да ра̑диш. Бегеч [1]
  3. Ту̏ нато̀варимо ра́ну. Војка [1]
  4. С ко̏ли смо носи̏ли ра́ну, и сви̑ње, и пасу̑љ, и живи́ну смо носи̏ли с ко̏лима. [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Вашица Визић Лаћарак Черевић Кленак Буђановци Обреж Пећинци Нови Карловци Суботица Жедник Пачир Сивац Бачко Петрово Село Врбас Чуруг Дероње Деспотово Змајево Госпођинци Товаришево Српски Крстур Банатско Аранђелово Иђош Кикинда Башаид Итебеј Међа Кумане Јаша Томић Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Велико Средиште Сакуле Чента Дубовац Ченеј Иванда [1]
  5. У ле̏тње вре́ме о̀ни се кри̏ју по куку̀рузу, а у зи̑мње до̏бо би́ло је њи̑ и у сѐло — да на̀баву хра́ну. [9] [8] Меленци Визић Сремски Карловци Кула Каћ Гардиновци Кикинда Радојево Бела Црква Омољица [1]
  6. Ко̏шар ми̑ смо то̑ зва́ли, да пи̏лићи са̀мо у̑ђу, да нѐ може кво̏чка да у̑ђе, да им хра́ну по̀једе. [10] Буковац [1]
  7. Са̏мо ни̏кад хра́не не̑мамо. Башаид [1]
  8. Кукурзо́вина нам је тре̏бала за хра́ну за кра̏ве. Нови Сад [1]
  9. То̏ ми је и ду̏ховна, и фи̏зичка, и псѝхичка хра́на. Жабаљ [1]
  10. Риба неће сваки пут да једе једну исту рану. Ту [у вршку] се мете унутра рана. [11] Чента [1]
  11. У̏зо на ста̑н и ра́ну. Вршац [1]
  12. По̀сијо̄ сам и ма̏ло сѝтне̄ ра́не. Лаћарак [1]
  13. Жи̏то, ра̑ж, јѐчам су сѝтна ра́на, а куку̀руз је кру̀пна ра́на. [12] [13] Мошорин Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ковин [1]
  14. Да бог да̑ да роди рана. [14] Дубовац Нови Кнежевац Вршац [1]
  15. Па ту̑ се ка̀дгод уво̀дила ра́на у̀ та гу̑вна и вр́шила се. Визић [1]
  16. Ракију од кукуруза називају „ракија од ране”, док се раније чуо и израз комадара. [15] [1]
  17. Дођи мѐни, ра̑но мо̀ја. Бегеч [1]
  18. Бу̏клија̄шу, ма̏терина ра̑но. [4] [16] Кумане Черевић Нови Сад Ново Милошево Итебеј Вршац [1]


Синоними:

  1. манџа [1]
  2. мамак [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 59.
  3. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 148.
  7. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ 8,0 8,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  12. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  13. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  15. ↑ М. Р. Барјактаревић, Од чега се и како прави ракија у Банату. — ЗДН, 2, 1951, 119—121, стр. 119.
  16. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ра́на&oldid=654703”