понети

понети

понети (српски, lat. poneti)[уреди]

Глагол[уреди]

понети, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ѐс, -е̄м се [1]

Значења:

  1. Дати, донети род (о биљкама). [1]

Примери:

  1. Ни́је ко са̀де̄, сва̏ко сѐби понѐсе̄ па ѝде. Бачинци [1]
  2. О̏нда до̑ђу два̑ по̀па и ђа́ци, и о̏нда га понѐсу. [2] [3] Башаид Шимановци Војка Деска [1]
  3. А во̀де понесе́мо о̀т куће, из буна́ра. Товаришево [1]
  4. Поне́ли смо сва̏ки поне̏што. Вршац [1]
  5. Же̏тва је до̀бро про̀шла и до̀бро по̏не̄ла ро̑д. Шимановци [1]


Изрази:

  1. Шта тета донела то у дупепонела ("када гост више поједе него што донесе"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.

Напомене[уреди]