позна́вати

позна́вати

позна́вати (српски, lat. poznávati)[уреди]

Глагол[уреди]

позна́вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. по̀зна̄је се, познавати [1]

Значења:

  1. Бити упознат с неким, знати. [1]
  2. Препознавати, распознавати. [1]
  3. Препознавати се. [1]
  4. Препознати, распознати. [1]
  5. Бити упознат с неким или нечим, знати. [1]

Примери:

  1. А ке̑р је позна́во, ни́је ла̏јо [СГ 356ГГ 201; Бан I 128. Нови Сад Мартинци Черевић Врдник Лединци Чортановци Шимановци Добановци Госпођинци Српски Крстур Меленци Житиште Фаркаждин [1]
  2. Ондак та̏мо јѐдан чо̀ек што га по̀зна̄е мо̑ј бра̑т, тра̑жи ка̑рте (ко̑ не̑ма ка̑рту, га ѝзба̄ци на̏поље). [2] [3] Зрењанин Фаркаждин [1]
  3. Дево̑јка не позна̏је ње̏говога о̏ца и ма̏тер. [1]
  4. О̀не се по ми̏рису по̀зна̄једу (сва̏ка ко̏шница и̏ма дру̏ги ми̏рис). [2] Меленци [1]
  5. О́не [пчеле] се позна̏ју, и̏мају оне̏ пру́ге, ја́ке пру́ге преко тру̑па. Избиште [1]
  6. За̀то се на̀димиду и попр́скају мало ме̏дом, да се не ту́ку, да се нѐ кољеду (о̏нда се не по̀зна̄ју по ми̏рису, о̏нда су јѐдно). [2] Меленци [1]
  7. Кад о̑н нѐ до̄ђе по пе̑[т]-че̑с не̏де̄ља, бра́да нара́сти ве̏лика — но̏ва мла̑да нѐ мож да га по̀зна. [2] Ново Милошево [1]
  8. Та̏ко да ми о̏ма позна́мо — не̑ма ма̏тица, па наи̏шла је ла̑жна ма̏тица. Избиште [1]
  9. Познам њине бриге. [4] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. распознавати [1]


Изрази:

  1. ˜ као свој џеп ("одлично познавати"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]