Пређи на садржај

пањац

пањац

пањац (српски, lat. panjac))

[уреди]

Именица

[уреди]

пањац, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Pelecanus Pelecanidae Linnaeus[1]

Синоними:

  1. бучац [2] [1]
  2. врабац [2] [1]
  3. гем [2] [1]
  4. далматински несит [3] [1]
  5. кудрави несит [4] [1]
  6. кудрави пеликан [5] [1]
  7. нејасет [2] [1]
  8. нејасит [2] [1]
  9. ненасит [2] [1]
  10. несит [6] [1]
  11. несит пањац [7] [1]
  12. несит пеликан [8] [1]
  13. несић [6] [1]
  14. обичан гем [9] [1]
  15. обичан несит [9] [1]
  16. обичан пеликан [9] [1]
  17. пакац [10] [1]
  18. панац [11] [3] [1]
  19. паница [3] [1]
  20. пањац [12] [1]
  21. пеликан [13] [1]
  22. ружичасти гем [13] [1]
  23. ружичасти пеликан [14] [1]
  24. румени несит [15] [1]
  25. румени пакац [10] [1]
  26. сака [2] [1]
  27. сакатуша [16] [1]


Хипероним:

  1. бучац [17] [1]
  2. бушац [18] [1]
  3. гем [19] [1]
  4. головоја [2] [1]
  5. гушавац [16] [1]
  6. куф [20] [1]
  7. нејасит [18] [1]
  8. ненасит [21] [1]
  9. несит [22] [1]
  10. несић [23] [1]
  11. пеликан [24] [1]
  12. сакатуша [25] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  4. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  5. ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  6. ↑ 6,0 6,1 Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  7. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  8. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  10. ↑ 10,0 10,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  11. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  12. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  13. ↑ 13,0 13,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  14. ↑ Борис Гаровников – Милош Беуковић – Миленко Зеремски, Које су то птице, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2009.
  15. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  16. ↑ 16,0 16,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  17. ↑ Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.
  18. ↑ 18,0 18,1 Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  19. ↑ П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.
  20. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  21. ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  22. ↑ Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
  23. ↑ Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, I, Српска краљевска академија, Београд 1888.
  24. ↑ Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.
  25. ↑ Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=пањац&oldid=246297”