откуп

откуп

откуп (српски, lat. otkup)[уреди]

Именица[уреди]

откуп, м

Облици:

  1. о́ткуп [1]

Значења:

  1. Откупљивање, куповање, куповина. [1]
  2. Свадбени обичај приликом доласка невесте у младожењину кућу. [1]

Примери:

  1. Кад је до̀шо о́ткуп, о̏нда су нас те̏рали у за̑другу. Бечеј [1]
  2. Тек пред мрак стижу сватови младожењиној кући. Чим стигну, кум тражи од младожењених родитеља „откуп” невесте, који они не могу да испуне. [1]
  3. Пошто домаћин не може да исплати „откуп” невесте новцем, кум тражи као откуп нешто од стоке. [2] [3] Остојићево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 154.
  3. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 61.

Напомене[уреди]