Пређи на садржај

носити

носити

носити (српски, lat. nositi)

[уреди]

Глагол

[уреди]

носити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Значења:

  1. Имати на себи као одећу, обућу, украс, знак и сл. [1]
  2. Облачити се, одевати се на одређени начин. [1]
  3. Полагати јаја (о птицама). [1]
  4. Доносити неку вредност као поклон, мираз (о удавачи). [1]
  5. Имати у себи зачети плод, бити у стању бременитости, трудноће (о жени). [1]
  6. Која је у другом стању. Нови Сад[1]
  7. Трудница. Нови Сад[1]

Примери:

  1. И ја̑ сам по̏трча̄ла за̀ њима и ја̑ ви̑чем: „Ку̏д ми си̑на но̏сӣте?”. Кумане Сремска Митровица Ченеј [1]
  2. По два̑ у̀ватӣмо, о̀на̄, сно̀па па но̏сӣмо, па саде̑вамо на о̀ве̄ девѐтице, па о̏нда по̏сле на пе̑т ко̑ла ба̀ца̄м жи̏то. Бачинци [1]
  3. О̑н је ку̏пио то̑ за музѝја̄н, и шта̏ до̏бије ста̑ро, ва̀јкадашње: ја́рам о̀д воло̄ва, све̏ што го̏ђ и̏ма ста̑ро, о̑н је но̀сијо и прида́во у та̑ј музѝја̄н — му̀зе̄ј — да се зна̑ шта̏ је по ста̑рим би́ло; ску̀пља̄ч би̏о. Ново Милошево [1]
  4. И̏ма јо̏ш по̏једине ба̏бе, две̏ још у сѐлу, што нѐ носӣду у млѐкару мле́ко, него са́ме. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Ловра Ириг Обреж Сомбор Мол Госпођинци Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Кикинда Нови Бечеј Башаид Српска Црња Итебеј Међа Јаша Томић Меленци Елемир Зрењанин Перлез Фаркаждин Чента Томашевац Добрица Иланџа Деска [1]
  5. Све̏ смо мле́ко носи̏ли на муштери̏је. Вршац [1]
  6. Кад се мо̀ја ма̏ти у̏дала и мо̀ја стри̑на, о̏ндак је та̀ко би́ло — го̀дину да́на но̏сиду шеши̑р. Томашевац [1]
  7. Јѐдан да̑н, јѐдно до по́дне но̏сим у́же око мѐне, а јѐдно од по́дне ве̑жем. Арадац [1]
  8. Пешки́ре, га̏ће, кошу̏ље, то̑ се пре̑ носи̏ло од паму̏ка. Избиште [1]
  9. Кад сам ја̏ бѝла мла́да, ја̑ сам се но̀сила па̏о̄рски. Бачинци [1]
  10. А и о̏ндак се ле̑по но̀сило, и о̏ндак смо се ле̑по но̀сили. [5] Арадац Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Фаркаждин [1]
  11. Имам само десет кокошке које носиду, ове друге оћу да и закољем. [9] Ченеј Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  12. Ста̑ра ма̏тица сла̏бо но̏си ја́ја. Черевић [1]
  13. Она и̏ма ја̑јник, о̏на но̏си ја́ја. [4] Конак Сремска Митровица Пећинци Суботица Бођани Деспотово Бачко Петрово Село Жабаљ Каћ Ђала Мокрин Иђош Радојево Итебеј Идвор Иланџа Маргита [1]
  14. О̀не но̏се ја́ја, а о̀не ра́дилице не но̏се, добро, сад, по̀нека но̏си и ра́дилица. Међа [1]
  15. И̏справна ма̏тица, о̏на кад по̏чне да но̏си, о̏на то̑ ре̑дом. [4] Избиште Сефкерин Баваниште Дупљаја [1]
  16. „Шта̏ но̏си?” је честа упитна реч за девојку која се удаје: шта ће понети од штафира и имовине (тала). Ново Милошево [1]
  17. Носи̏ло се и ла̑нци се носи̏ли [за мираз]. Избиште [1]
  18. Мѐне је мо̀ја ма̏ти ле̑по но̀сила. Велики Гај [1]


Синоними:

  1. облачивати [1]
  2. залегати [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. моја рука проси, кандилоноси, ако нећеш дати, умреће ти мати ("клетва"). Кикинда [1]
  3. па̏с ла̏је, ве̏тар но̏си ("не придавати значај нечијим речима"). Вршац [1]
  4. и̏де вре́ме,но̏си бре̏ме, мо̀лићеш ти мѐне Ново Милошево [1]
  5. не́ћу гано̀сити за пу̑нђу ("каже се за ружног мушкарца (о удавачи)"). Ново Милошево [1]
  6. носи̏ти и̏звор ("носити из покојникове куће сваког јутра свежу воду најближим суседима за покој душе све до шестонедељног парастоса"). Вршац [1]
  7. ко̀ја коко̑шка мло̑го ка́коће, ма̏ло ја́јано̏си ("ко много говори, мало ради"). Вршац [1]
  8. носити на кркачу ("издржавати"; "Све"). Јасеново [1]
  9. куд ме очи воде и ногеносе ("без одређеног правца и циља, незнано куд, било куд (поћи, упутити се и сл.)"). [1]
  10. Да се врабаца бојим, праћку биносио ("бити самоуверен, неустрашив"). [1]
  11. ˜ главу у торби ("бити у животној опасности"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  12. носи̏ти ко̀га на ле̑ђи ("старати се о некоме"). Вршац [1]
  13. но̀сити сво̑ј кр̏ст ("испаштати, трпети злу судбину"). Ново Милошево [1]
  14. колико га грлоноси ("свом снагом, што може гласније"; "Раздро се, па виче колико га грло носи"). Јасеново [1]
  15. Бе̏га што га но̑гено̏су ("трчати, бежати из све снаге"). Вршац [1]
  16. носи̏ти ба́рјак ("предводити, предњачити"). Вршац [1]
  17. носити на грбачи ("издржавати"; "Он и све носи на грбачу"). Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17, 19, 192.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 125, 128, 133, 134, 136, 137, 141, 142, 159, 162, 163.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 86, 99, 111, 118, 119, 121, 151, 316, 326. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43, 49, 50.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  9. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=носити&oldid=219120”