муниција

муниција

муниција (српски, lat. municija)[уреди]

Именица[уреди]

муниција, ж

Облици:

  1. муни̑ција Житиште [1], му̀нӣција [2]

Значења:

Примери:

  1. И о̑н је би̏о на̀ре̄ђен ту̑ но̑ћ код му̀нӣције, код барута̀не, та̀ко му е до̀шо ре̑д. [3] Итебеј Вилово Ново Милошево [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 494.

Напомене[уреди]