моча

моча

моча (српски, lat. moča)[уреди]

Именица[уреди]

моча, ж

Облици:

  1. моче [1]
  2. мо́ча [1]

Значења:

  1. Кришка хлеба умочена у умућено јаје и испржена. [1]
  2. Комад хлеба, пецива умочен у маст од печења или какву другу јестиву течност. [1]
  3. Кришка хлеба наквашена у води и посута шећером. [1]
  4. Маст од печења. [1]
  5. Онај коме је одећа мокра. [1]

Примери:

  1. О̏нда мо́че, зла́тне мо́че — ми̏ дѐца зва́ли. [2] Стари Сланкамен Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Ново Милошево Иванда [1]
  2. Кришке старог хлеба увијају се у размућена јаја, па се пеку на масти. То су „златне моче” или још популарно назване „завијаче” или „пофезне”. [3] [1]
  3. Фу̏рт тра̑жи да му пра̏вим ру̀таве мо́че за фру̀штук. Да му на̀ме̄стим де̏сет, све̏ би по̀јо. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Исеци једно две-три кришке леба да дам децама мало моче, далеко је још до ручка. Јасеново [1]
  5. Правила ми је жена моче од заосталог хлеба. Бегеч [1]
  6. Знаш како ја̑ пра̏вим сиро̀тињску, ал фи̑ну вѐчеру: две̑-три̑ мо́че и шо́ља мле́ка. Јаша Томић Ђурђево Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Јѐ л се о̀на̄ј мо́ча прѐсвӯко? Турија Иванда [1]


Синоними:

  1. бундаш [1]
  2. топа [1]


Изрази:

  1. Покиснути каомоча Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 40.

Напомене[уреди]