манити
манити
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Престати нешто радити или дирати, оставити на миру. [1]
- Оставити некоме нешто у наследство. [1]
- Оставити, напустити некога. [1]
- Оставити, ставити по страни. [1]
- Дозволити. [1]
- Оставити се некога, нечега, оканути се. [1]
- Напуштати. [1]
Примери:
- Ма́ни то̑, нѐ дӣрај! [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Черевић Шимановци Мартонош Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Кикинда Српска Црња Башаид Итебеј Међа Нови Бечеј Кумане Елемир Зрењанин Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Томашевац Велики Гај Орловат Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Црвена Црква Сенпетер Варјаш Крашово [1]
- Ма́ни ме. Госпођинци [1]
- Да му ма̑не ку̏ћу. [6] Ченеј [1]
- Ма́нила га је жена. Ново Милошево [1]
- Је ма́но чо̀век и о̀тишо. [7] [6] Ченеј Елемир Орловат [1]
- П[а] о̏ндак ма̑немо да ки̏сне ма̏ло, да до̑ђе за ру́ком. [8] [9] Зрењанин Итебеј Јаша Томић Јасеново [1]
- Ма̏ло и̏звӣло се, за̀то што је у̏гријана би́ла, а тре̏бо сам ма́нити да се ма̏ло о̀хла̄ди, па о̏нда по̏ново. Ђала [1]
- Мо̀ји ни́су те̏ли да ме ма̑ну да завр̑шим ше̑сти ра́зред, са̀мо пе̑т сам завр́шила. Велики Гај [1]
- Ме ма̑неш да и̏дем у би̏рт до̏вече? [6] Ченеј [1]
- Ма́но се пи́ћа. [1]
- Ма́ни се ње̑, ни́је о̀на за те́бе. [1]
- Ма́ни се ћо̀рава по̏сла. Ново Милошево [1]
- Мло̏го пу̏шим, нѐ могу да се ма̑нем. [10] [6] Ченеј Кула Нови Сад Каћ Итебеј Црепаја Павлиш [1]
- Шта̏ се ти̑ је̑ш, па ми̑ зна́мо Со́ку: та̑ је мањи́вала тог сиро̀тог Јо́цу вала сто̑ пу́ти, та̀ко ће и са̏д и јо̀пет да се вр̑не (ЈТ — Сн НМ Ме З Нз Бк Ш Т Пе Ф. [11] [12] [1]
- Жѐна пла̏че што је ма̀њӣвам. Итебеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- манути се ћорава посла ("избећи посао који не води добру"; "Ма́ни се ћо̀рава по̀сла"). Нови Бечеј Јасеново [1]
- манте га у кера! ("блага псовка"; "Та манте га у кера, шта ће ми тај кад не уме честито ни да дивани!"). Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]
- Ма́ни се вра̑га ("немој ризиковати, не изазивај судбину"). Вршац [1]
- манутикућу ("преписати наследство некоме"). Ченеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101, 103, 146, 275, 339.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 219, 221, 260.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 144, 199.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 516.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 152, 153, 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 103, 128, 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239, 504.