Пређи на садржај

манила

манила

Именица

[уреди]

манила, ж

Облици:

  1. манѝла, мани́ла Каћ Итебеј Иванда [1]

Значења:

  1. Врста неупреденог кудељног канапа чије се нити лако раздвајају. [2] Лаћарак[1]

Примери:

  1. Бр̑зо ѝде та̑ј по̀со, о̑н ку̏пи ту̀лузину, сла̑же, ја̑ хо̏ман вези̑вам с манѝлом сно̀пове, о̀нак то̀варимо у ко̏ла и ку̏ћи. [3] Јаша Томић Нови Сад Неузина Бока Шурјан [1]


Синоними:

  1. маникула [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293.

Напомене

[уреди]