Кад ѝзва̄диш и[с] сѐпи је, о̀на̄ се о̀сӯши, о̏ндак је о̀ста виш ма̏ло, ма кар јѐдно о̏сам да́на да сто̀ји да се ко̏ же као о̀дмо ре, о̏ндак у̏змеш да кр̀жа̄ш. [2]Ковиљ[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
