когод

когод

когод (српски, lat. [[kogod {1}]])[уреди]

Заменица[уреди]

когод, змн.

Облици:

  1. ко̀год [1]

Значења:

  1. Неко. [1]

Примери:

  1. О̑н је мѐни ка́зо да ће још ко̀год до́ћи. Мартонош [1]
  2. А мо̏ж би̏д да је ко̀год до̀шо и пѐшке. [2] [3] Итебеј Бачинци Суботица Госпођинци [1]
  3. Да те нѝје ко̀год на̀теро? Шимановци [1]
  4. Отпри́лике чѐтири нѐдеље тре̏бало је у̀ цркви да по́па о̀гла̄си да су о̀ни ве̏рени, ѝма̄ л ко̀год што̀год про̏тив. Кула [1]
  5. Мѐни да ко̀гођ при̑ча, ја̑ б[их] ка́зо: па то̑ је не̏могӯће! [4] [5] Суботица Вишњићево Нови Кнежевац Деска [1]


Прилог[уреди]

когод, прил.

Облици:

  1. кого̏д, ко̀год [1]

Значења:

  1. Као, као што. [1]

Примери:

  1. Нѝје то̏ ко̀год да̀нас. Лаћарак [1]
  2. Јер о́де и̏ма вра́та о̀на, ко̀год што је пре̑ би́ло. Велики Гај [1]
  3. Ни́су та̀ке кого̏д са̏д. [6] Томашевац [1]
  4. Ја̑ сам кого̏д не̏ки Жи́ва. Бока [1]
  5. Кого̏д го̏лубови. Елемир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 56.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.

Напомене[уреди]