ко́шћа
ко́шћа
Именица
[уреди]ко́шћа, ж
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Цеванице, најчешће од коња, које се стављају на доњи крај кусаке или кеце. [1]
Примери:
- Нѐмој ту̑ ке́ру да ми ра̑ниш ту̑ напре́да јебо о̑н све̏ ко́шће донѐсе ту̑ пред вра́та. [2] [3] Јаша Томић Госпођинци Каћ Нови Кнежевац Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Кумане Бока Шурјан Иванда Сенпетер Кеча Ченеј Немет Чавош [1]
- Дугаја се салт мрежа, на улазу уста има кошће неке зване, марвенске кости. [4] Елемир [1]
- Садржина кошће од неких кајсија може да се једе, слично је као бадем. Бегеч [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 78.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.