калфа

калфа

калфа (српски, lat. kalfa)[уреди]

Именица[уреди]

калфа, м

Категорије: прен.


Значења:

  1. Шегрт који је положио калфенски испит, занатлијски помоћник. [1]
  2. Други по реду мождани удар. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Три̏ го̏дине — то̏ се зва́ло ка̑лфа, помо̀ћнӣк. [2] [3] [4] [5] [6] Мокрин Сот Нештин Ириг Нерадин Инђија Крчедин Суботица Мол Бачки Брестовац Србобран Турија Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Бачка Паланка Футог Ковиљ Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Сакуле Панчево Деска [1]
  2. Шѐгрт кад ѝзађе, ѝстекне њѐгово вре́ме, о̏нда с[е] о̑н зо̀ве ка̑лфа, а то̏ је би̏о ко̀ва̄чки помо̀ћнӣк. Бачинци [1]
  3. Ѝмали смо чѐтири ка̑лфе и два̏ шѐгрта. Сремска Каменица [1]
  4. Прво сам морао бити три године шегрт, па после калфа. Бегеч [1]


Синоними:

  1. дечко [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 31.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 127.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45, 74, 110, 131, 133, 245, 247, 328.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]