истерати

истерати

истерати (српски, lat. isterati)[уреди]

Глагол[уреди]

истерати, {{{вид}}} непрел.

Глагол[уреди]

истерати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. ѝстерати, исте̏рати [1]
  3. ѝстерати [1]
  4. исте̏рати [1]

Значења:

  1. Терајући приморати некога или нешто да изађе, да напусти одређено место, изјурити. Златица[1]
  2. Изагнати, потерати на пашу. [1]
  3. Високо израсти. [1]
  4. Постићи, урадити. [1]
  5. Истиснути, исцедити. [1]
  6. Терајући приморавати некога или нешто да изађе, да напусти одређено место, јурити. [1]
  7. Изгонити, терати на пашу. [1]
  8. Утврђивати, испитивати. [1]

Примери:

  1. Ѝстеро сам кра̏ве са сѝкиром. [2] [3] Војка Мартонош Српски Крстур Ново Милошево Кумане Томашевац Фаркаждин Чента [1]
  2. Ја̑о, не́ћу, ѝстераћеду нас! Бешка [1]
  3. Исте̏рали га на сока̑к. Вршац [1]
  4. Ѝстерај кра̏ве на̀ ледину! Деска [1]
  5. Јел та̏мо ѝстера по два̏ мѐтера, три̑ — та̏ј ле̏тора̄ст вѝсок. Ђала [1]
  6. По̏чне̄ се да се о̏ре од скла̀да јѐдног, ѝстера̄ се на ле́нију и кад до̑ђе до ле́није, ѝзврне се плу̏г, да нѐ оре ра̑вник пу̑т, и до̑ђе до дру̏гог скла̏да. [4] Кумане Суботица [1]
  7. Јѐдну бра́зду ѝстерамо, па до̀ручкује̄мо, фру̀штукује̄мо. Стари Сланкамен [1]
  8. Ал на но̏кат јој ме̏тем ону циса̑љку ње̏ну. Ја̏ на но̏кат исте̏рам ка̏пљицу ме̏да. Избиште [1]


Синоними:

  1. пустити [1]


Изрази:

  1. ˜ на чистину ("дознати истину"). Сомбор [1]
  2. Ѝстерати ре̑д ("завршити обраду једног реда неке ратарске културе"). Суботица Ковин [1]
  3. истери́вати пра̑вду ("утврђивати, доказивати истину"). Нови Сад Вршац [1]
  4. Исте̏рати ба̏ри о̏ко ("стати посред баре"). Вршац [1]
  5. ˜ ("оштро казнити некога, осветити се"; "Има да му истера мачку на комин"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101, 114, 151.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.

Напомене[уреди]