жље̑б
жље̑б
жље̑б (српски, lat. žljȇb)[уреди]
Именица[уреди]
жље̑б, м
Категорије: ков.
Облици:
Значења:
- Усек, удубљење у дрвету. [1]
Примери:
- Са̀стаљено одо̀дӯд и̏ма̄ш јѐдну стра̑ну, а о̏дуд и̏ма̄ш дру̏гу стра̑ну, па то̑ је као жље̑б, у̀ то̄м жље́бу се са̀стаје да̏но и ду̏га. [2] [3] [4] Суботица Змајево Госпођинци Башаид Јаша Томић Зрењанин Фаркаждин Панчево [1]
- Осим по величини лерови се разликују и по броју жљебова. Имају два, три и више жљебова који се користе у зависности од тога колико се жица спаја. [5] [1]
- Кат се у̀греје гво̑жђе, то̏ се пра̏ви, та̏ј жље̑б. [6] Нерадин Инђија [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 46.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 139.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).