жље́зда
жље́зда
Језици (3)
Српски
СрпскиИменица
жље́зда, ж
Категорије: об.
Облици:
Значења:
- Орган у телу човека, неких животиња и биљака који лучи сокове потребне за организам или избацује непотребне производе промета материја. [1]
- Жлезда која лучи восак. [1]
- Исто. [1]
- Жлезда која лучи пљувачку. [2] Сивац[1]
- Жлезда која лучи млеч. [2] Бешеново Верушић Жедник[1]
- Обољење које се манифестује увећањем, отицањем жлезда. Ново Милошево[1]
Примери:
- Из сво̀ји жље́зда то̑ о̀на лу̑чи. [2] Визић [1]
- Ѝмају сво̀је жље́зде и лу̑че... од ма̏ја до о̀кто̄бра по̏сле ви̏ше не́мају. [2] [3] [4] Међа Черевић Сомбор Сивац Србобран Госпођинци Каћ Мошорин Ново Милошево Башаид Бока Идвор [1]
- О̑н и̏ма ту̑ пу̏но жље́зда, зна́те, та̑ жље́зда се ски̏не, о̀стало са́мо ме̑со. Суботица [1]
- Мла́да пче̏ла и̏ма жле́зде за во̏сак, из њи̑ ѝзлазе ма̑ле пло̏чице во̏ска. [2] Конак Моровић Бешеново Суботица Пачир Ђурђево Гардиновци Кикинда Бока Дубовац [1]
- Не̑ма развијѐне те̑ жле́зде ста̑ра пче̏ла. [2] Пачир [1]
- Жле́зде излу̀чују са̀мо у про̀леће. [2] Ђала [1]
- Јѐдна од дру̏ге у̀зимају во̏ сак из во̀штане жле́зде и гра̑де са̑ће. [2] Сомбор [1]
- Ѝмају во̀штане жле́зде, мла́де пче̏ле га [восак] лу̑че пошто су ја̑ко у̀гојене. Суботица [1]
- Ѝмају во̀штане жле́зде и лу̑чу се̏тне би̑љне криста̀ли ће во̏ска. Пачир [1]
- О̏ндак се активи́рају во̀штане жље́зде ко̀је се на̀лазе на до̑њој стра́ни стома́ка. [2] Јарак Моровић Сивац Каћ Мошорин Бока Идвор [1]
- Во̏сак но̏се у сѐби јер ѝмају во̀штане жље́зде ко̀је лу̑че во̀сак. Черевић [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.