жуја

жуја

жуја (српски, lat. žuja)[уреди]

Именица[уреди]

жуја, м/ж

Облици:

  1. жу́ја Крчедин Војка Белегиш [1] [2]
  2. жу́ја Гибарац Јарак Мали Радинци Крушедол [1] [2]

Значења:

  1. Назив и име животи њи жућкасте длаке или с каквом жућ ка стом шаром. [2]
  2. За краву. [2]
  3. За вола. [2]
  4. За овцу. [2]

Примери:

  1. Према боји и особинама вуне називају их: жуја, жујка — жута глава, бела вуна. [3] [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.

Напомене[уреди]