дрљача
дрљача
Именица
[уреди]дрљача, ж
Значења:
- Пољопривредна справа која служи за дрљање земље. [1]
- Дрљача с три крила. [2] Надаљ[1]
- Дрљача с два крила. [2] Надаљ[1]
- Исто. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]
- Дрљача с четири крила. [2] Надаљ[1]
Примери:
- Коњи ми се поплашили, па бежећи, једном се забоде клин др љаче у сапи. Бегеч [1]
- Са̏д кад је свр́шио о̀ра̄ње, о̏нда је ски̏но др̀љачу са сво̀ји ко̑ла и о̏нда је ува́тио ко̀ње у др̀љачу и подр́љо је ту̑ це́лу њи̏ву. [3] Кумане [1]
- О̏нда је би́ла др̀љача др̀вена а гво̀здени кли̏нови. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Сусек Свилош Лединци Краљевци Крушедол Инђија Пачир Стапар Турија Равно Село Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Тараш Арадац Чента Ловра [1]# Др̀љача то̑ се зва́ла. [9] Алибунар [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 311, 328.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11, 15.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 218.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 101.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 109.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.