довући

довући

довући (српски, lat. dovući)[уреди]

Глагол[уреди]

довући, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. дову́чем [1]
  2. дову̑ћи Итебеј [2], дову́ћи [1]


Примери:

  1. Ко̏лко пу́ти до̑ђе ко̀била са́ма и̏с поља и мо̑ра да дову́че ку̏ћи све̏, а о̑н ко лу̑д, а о̑н ка̏ко о̑н о̏ће!. [3] Кумане [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 57.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.33.

Напомене[уреди]