дисјункција
Језици (1)
Српско-Хрватски
[уреди]Изговор
[уреди]- Шаблон:sh-IPA
- Хифенација: дис‧ју‧нкци‧ја
Именица
[уреди]дисју̀нкција f (Латиница spelling disjùnkcija)
- disjunction (logic)
- separation
Деклинација
[уреди]Деклинација од дисјункција
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | дисјункција | дисјункције |
| genitive | дисјункције | дисјункција |
| dative | дисјункцији | дисјункцијама |
| accusative | дисјункцију | дисјункције |
| vocative | дисјункцијо | дисјункције |
| locative | дисјункцији | дисјункцијама |
| instrumental | дисјункцијом | дисјункцијама |
Шаблон:клица-мат Дисјункција лат.: У логици: сложено тврђење настало повезивањем простијих тврђења везом или, при чему то или може имати карактер искључивања или допуњавања (нпр. ако зазвоните, отвориће Ана или Бора); у математичкој логици: исказ сложен од два исказа A, B који се обележава сa (читати: A или B), a истинит је ако је истинит бар један од исказа A и В. ※
