гру̏нт
гру̏нт
Именица
[уреди]гру̏нт, м
Значења:
- Земља, посед, имање. [1]
- Јединица од четири јутра земље. Рума[1]
- Основна боја, боја која је највише заступљена на нечему. [1]
Примери:
- Не̑маш ти там[о] до̏ста гру̏нта да зи̑даш још јѐдну ку̏ћу. Пачир [1]
- Гру̏нт је ди се ку̏ћа гра̑ди. [2] [3] [4] Кикинда Вашица Голубинци Бечмен Мартонош Сомбор Ђурђево Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Радојево Нови Бечеј Меленци Бока Јарковац Чента [1]# О̏вај гру̏нт и̏ма две̏ста квадра́ти. Тараш [1]# Гру̏нт је све̏ ску̏па што не̏ко и̏ма, с ба́штом. [2] [5] Санад Суботица Стапар Итебеј [1]# Имаду они доста грунта. [6] [7] [8] Јасеново Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Орловат Црвена Црква [1]
- И на кра ју грунта налазили су се башча, воћ њак и виноград. Бачки Брестовац [1]# И то̑ ка̏кви, ни́ се ви̏дла, мислим зи̑д, о̀вај гру̏нт, што ка̑жемо. Ми̑ смо та̀ко ка́зали, гру̏нт, што се о̀кречи. Велики Гај Каћ Орловат [1]
- Код о̀во̄г ћи̏лима кре̑мски је гру̏нт. [9] Стапар [1]
- На српским ћилимима у западној Бачкој честа је зелена боја као „грунт”. [10] [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 326, 364.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 149.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 156, 303, 452.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 226.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.