га̏зити

га̏зити

га̏зити (српски, lat. gȁziti)[уреди]

Глагол[уреди]

га̏зити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -им, газити [1]
  2. газити [1]

Значења:

  1. Ходати по нечему, корачати. [1]
  2. Уништавати ходајући по нечему. [1]
  3. Гњечити ногама (купус, грожђе и сл.). Вршац[1]
  4. Мешати блато (као грађевински материјал). [1]
  5. Врћи жито коњима. [1]
  6. Злостављати, кињити, тлачити. [1]
  7. Кршити, не поштовати (реч, заклетву, закон и сл.). [1]
  8. Оплођавати (обично о живини). [1]
  9. Стајати један другом на ногу. [1]
  10. Парити се (обично о живини). [1]

Примери:

  1. Сне̑г смо га̏зили до ко̏лена. Војка [1]
  2. Га̏зу по пла́тну свѝленим ку̑м и сна̑јка. [2] [3] [4] Томашевац Сомбор Дероње Госпођинци Товаришево Бегеч Ново Милошево Итебеј Банатски Двор Вршац Избиште Ловра Деска [1]# Не га̏зи по цве̑ћу!. Вршац Ново Милошево [1]# Жене су газиле блато помешано са плевом. Нови Бечеј Вршац [1]# Па ко̀њи га̏зу [ жито ] , па кад ѝзгазу, ми̑ то прѐврћемо, п[а] ондак о̀пе̄т ко̀њи га̏зу док све̏ не ѝзмла̄ту [ Бан II 489 ]. Бока [1]# Гази онај по сиротињи како му воља. Сомбор Вршац [1]# Гази она и заклетву и све што је рекла. Сомбор [1]# Ено пето гази краорку. Сомбор Ново Милошево Вршац Деска [1]# Види како се они газе у оној гужви!. Сомбор Вршац [1]# Живина се гази, биће пилића. Сомбор Вршац [1]


Изрази:

  1. ˜ ко пето Јасеново [1]
  2. ˜ зе̏мљу ("живети"). Вршац [1]
  3. невоља те газила да те гази ("клетва"). Кикинда [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 173.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.

Напомене[уреди]