вандровати

вандровати

вандровати (српски, lat. vandrovati)[уреди]

Глагол[уреди]

вандровати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ујем [1]
  2. ва̏ндровати Сомбор [1]
  3. вандро̀вати [1]

Значења:

  1. Ићи од места до места ради трговине или заната. [1]

Примери:

  1. Да би постао мајстор и члан еснафа, калфа је морао после вандровања да полаже мајсторски испит. [2] [3] Вршац Бачки Брестовац Црвена Црква [1]# Док си би̏о ка̑лфа, ста̑лно си ва̏ндрово. Бегеч [1]# Игњат Јовановић одлазио је у Мађарску на „вандровање“, односно у „френт“. [4] [1]# Са̏мо би ва̏ндрово, са̏мо би ѝшо не̏гди. Деска Каћ [1]
  2. Не сѐди ко̀д куће већ ва̏ндрује. Суботица [1]# Та̑ј ње̑зин во̏ле о̏па̄сно да фа̏ндрује. Јаша Томић Мокрин Нови Бечеј [1]


Изведене речи:

  1. вандровање [1]
  2. фандро̀ва̄ње [1]


Изрази:

  1. Без фа̀нгле мо̏же сефандро̀вати, без ка̀шике нѐ мо̄ра се гладо̀вати ("чега нема без тога се може"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 237.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 83.
  4. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 108.

Напомене[уреди]