бојтар

бојтар

бојтар (српски, lat. bojtar)[уреди]

Облици:

  1. бојта̑р Вршац Избиште[1]

Примери:

  1. Ко̀ји по̀ма̄жу пасти́рима то̑ су бојта́ри. Прхово [1]
  2. Бо̀јта̄р ни́је сме̏ во ка́ сти не́ћу јел нѐ знам; с ма̑рвом ни́ је ша̏ ли ти се. [2] Неузина Јамена Моровић Гибарац Моловин Нештин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Сусек Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Карловчић Моровић Нерадин Сремска Каменица Војка Голубинци Марадик Крушедол Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Сомбор Надаљ Бегеч Футог Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Тараш Итебеј Бока Шурјан Орловат Опово Иванда Деска [1]
  3. Ни́сам во̀ло шко̏лу, па ме да́ли за бојта́ра. Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]