бербер

бербер

бербер (српски, lat. berber)[уреди]

Именица[уреди]

бербер, м

Облици:

  1. бѐрбер, бе̏рбер[1]

Примери:

  1. Многи мушкарци у селу брију се на тај начин да им бербери редовно долазе кући. [2] [1]
  2. У̏ја̄к ми је јѐдан о̀чо у Сегѐдӣн за бѐрбера, дру̏ги је у Ка̀њижу би̏о у до̀му, за ку̏ва̄ра у̀чио. Мартонош [1]
  3. До̀лазио код мо̏г те́че и те̏тке, ши́шо де̏цу и бри̏јо — о̏н је би̏о бѐрбер. Сремска Каменица [1]
  4. Јѐда̄н прѐдла̄же да би̏дне шна̀јдер, јѐда̄н да би̏дне шу̀стер, јѐда̄н ко̏ла̄р, јѐда̄н ко̀ва̄ч, онда бѐрбер, п[а] о̏нда о̀ва̄ј са̀ра̄ч. [3] Суботица Визић Сомбор Пачир Кула Футог Дероње Чуруг Госпођинци Ђурђево Ковиљ Вилово Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Меленци Орловат Деска [1]
  5. Мо̏ј се де̏да бри̏јо це́лу го̏дину за полу̀веку жи̏та и полу̀веку куку̀рӯза код бе̏рбера. Ђала [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.

Напомене[уреди]