Мухамед

Српски

Мухамед је пророк и оснивач ислама, рођен у Меки око 570 године нове ере. Потиче из веома сиромашне породице из племена Курајшити. Рано је остао без родитеља и због тога је морао да ради као водич каравана код једне богате удовице са којом се касније оженио. Око 610 године за време медитације у једној пећини у планини Хира указао му се Анђео Гаврил и пренео му Божју поруку. Прикључује му се неколико следбеника, а најпознатији од њих су Алија и Абу Бакр, али његове проповеди нису баш биле добро примљене и изазивају велика подозрења код богатих племена Курајшити. Због тога 622. године бежи са својим следбеницима у Медину. У Медини стиче углед великог политичког и војног вође. Организује државу и друштво и уместо старог племенског обичајног права уводи исламски закон, шеријат и приписује строга правила понашања. Поред овога уводи и принцип џихада, обавезне борбе против свих који не прихватају ислам. Умро је 632 године и сахрањен је у Медини у Великој Џамији где се налазе и посмртни остаци његове омиљене ћерке Фатиме и двојице првих калифа.

Синоними:

[1] пророк, визионар, јасновидац, свештеник, мудрац,
[2] Исаија, Језекиљ, Јеремија, Махди, Јона, Мевлуд, Натан, Самуило, Месија, Ресул, Мојсије
[3] Ајша, акшам, џамија, Бајрам, вахабити, гази, гебри, гедал, Друзи, ебн, зиндикити, ислам, ићиндија, ихрам, јација, Каба, кадија, кадри, калиф, келимеи, Коран, махмил, Мека, мерхаба, мираџ, моалакат, мошеја, муслиман, мухарем, мушрики, панисламизам, рамазан, рида, Сарацени, сафар, сеид, сеџада, суна, сунет, сунити, урф, Фатима, фатиха, хадис, хариџити, хеџра, хиркај-шериф, хоџа, џемади, џенем, џенет, шериф, шиити.