Викиречник:Утицај арапског језика на друге језике
Арапски језик припада породици семитских језика; близак је хебрејском и арамејском. Арапски језик је четврти у свету по раширености као матерњи језик; говори се широм Арапског света (286 милиона становника, од којих 225 милиона као матерњи), и широко је познат међу исламским верницима. Арапским језиком се пише барем од 6. века и језик је којом је писана света књига Ислама, Куран. Утицај арапског језика је био највидљивији и најбитнији у исламским земљама. Највише је утицао на језике у домену вокабулара. Такође, многе речи у другим језицима вуку порекло из арапског језика попут: Белучи, Бенгали, Берберски, Босански, Каталонски, Енглески, Француски, Немачки, Хауса, Хиндуистански, Италијански, Индонежански, Киргиски, Курдски, Казашки, Кутчи, Малајски, Малајамски, Малтешки, Пашто, Персијски, Португалски, Пенџаби, Сараики, Синдхи, Сомалијски, Шпански, Свахили, Тагалог, Турски, Урду, Узбечки, Волоф, као и сви други језици који су на неки начин дошли у додир са арапском језиком или са неким од језика који је био у контакту са њим.
Сам енглески језик, садржи у себи велики број арапских позајмљеница, неке које су диретно, а неке преко других медитеранских језика доспеле у енглески језик. Неке од тих речи су: admiral, adobe, alchemy, alcohol, algebra, algorithm, alkaline, almanac, amber, arsenal, assassin, candy, carat, cipher, coffee, cotton, ghoul, hazard, jar, kismet, lemon, loofah, magazine, mattress, sherbet, sofa, sumac, tariff. Док други језици пупут малтешког и кинубили речи вуку порекло директно из арапског језика али су одређеном језичком деривацијом се уклопиле у тај језик, уместо увођења великог броја позајмљеница и граматичких правила.[1]
Такође, арапски језик је присутан у многим језицима кроз разне друштвене сфере нпр. религијска терминологија - берберске речи за молитву taẓallit 'молитва' < salat) (صلاة ṣalāh) је преузета и арапског језика и користи се у свакодневном говорном берберском језику, као и академски термин у ујгурском језику ( مَنْطِقٌ mаntiq 'логика'). Може се видети да је арапски језик доспео у друге језике као последица језичке деривације, тако је везник у једном од индијских језика (,,lekin“- ако) преузета из арапског језика и користи се свакодневно као део тог језика. Арапски језик је присутан у неким речима које се свакодневно јављају у шпанском језику (taza ,,шоља“), у португалском језику (,,até“, док), као и неки изрази као у каталонском језику (,,a betzef“ у изобиљу, количини). Многи берберски варијетети као и Свахили су позајмили из арапског језика систем бројева, док су све исламске земље директно преузеле сву верску терминологију из арапског језика, попут термина salat – молитва и imam – предводнк молитве.
У језицима који нису у директном контакту са арапским светом, позајмљенице су доспеле путем контактних језика, као хиндуистанском језику који је арапске позајмљенице преузео из персијског језика, иако персијски језик сам припада Индо-иранској породици језика, преузео је велики број арапским речи. Сам арапски језик садржи и велики број персијских речи, из разлога што је вековима раније, персијски језик уживао утицај који је касније арапски језик преузео.
Неке речи у енглеском језику су преузете из арапског језика деривацијом, преко италијанског и шпанског као контактног језика. Међу њима су и често коришћене речи попут "coffee" (qahwah), "cotton" (quṭn) and "magazine" (makhāzin), док речи које су препознатљивог арапског порекла у енглеском језику су: "algebra", "alcohol", "alchemy", "alkali", "zenith," и "nadir". Поједине речи попут "intention" и "information" су у ствари арапски калкови из филизофске термионологије.
Арапске речи су путем исламских освајања доспеле и у језике Северне Африке. Варијанте арапских речи попут речи kitāb (књига) су се прошириле кроз језичке групе Сахарске Африке које нису биле на караванским путевима.
Арапски језик заузима у исламском свету исти положај који латински језик има у Европи, многи арапски појмови на пољу науке, филозофије и трговине исковане су од арапског корена од стране неарапских изворних говорника посебно од стране арамејских и персијских преводилаца и те речи данас имају своје место у језику. Овај процес коришћења арапских корена посебно у турском и персијском језику који се користи за превођење страних речи је био заступљен све до 18. и почетка 19.века када су простори насељени арабљанима потпале под османску власт.
Валенсијски
[уреди]Арапски језик је посебно утицао на валенсијски језик, варијетет каталонског језика, који се говори у Шпанији, на југу Каталоније. Због више од 8 векова арапске доминације на Иберијском полуострву (некадашња Ал-Андалуз), више од стотину речи из разних области (укључујући и арапске проналаске), је преузео каталонски језик; неки од многих су séquia (канал за наводњавање), nòria (водени точак), algorfa (поткровље), magatzem (складиште), alfàbia (грнчарија), barnús (баде мантил), aladroc (сардина), dacsa (кукуруз), safanòria (шаргарепа), carxofa (артичока), albergínia (патлиџан), xirivia (пашканат), alfals (луцерка), albercoc (кајсија), tramús (вучји), corfa (кора), xara (шипражје), matalaf/matalàs (душек), alacrà (шкорпија), fardatxo (гуштер) alfàb(r)ega (босиљак), као и неки изрази попут a la babalà (насумично, штанам Бог дао), betzef (обиље, много)
Топонимија
Многе територије Валенсије су задржале своје име на арапском попут Аликанте ( Alicante/Alacant ), Алзира (Alzira), Алмацора ( Almassora), итд. Такође, велики број места садржи арапски корен бени(Beni), бена(Bena) или бене(Bene), што значи, ,,син од":
- Бенидорм (Benidorm), Бенимуслем (Benimuslem), Бениљоба (Benilloba), Бениљуп (Benillup), Бенимантељ (Benimantell), Бенимарфуљ (Benimarfull), Беникасим (Benicàssim), Бениса (Benissa), Бенисода (Benissoda), Бениредра (Benirredrà), Бенигуасил (Benaguasil), Бенасау (Benasau), Бенихама (Beneixama), Бенаксеве (Benaixeve), Бенеиксида (Beneixida), Бенетусер (Benetússer), Бенифла (Beniflà), Бениарда (Beniardà), Бениарес (Beniarrés), Бениатажар (Beniatjar), Беникарло (Benicarló), Бениколет (Benicolet), Беникул де Ћукер (Benicull de Xúquer), Бенидолеиг (Benidoleig), Бенифаио (Benifaió), Бенифаио де ла Валидиња (Benifairó de la Valldigna), Бенифарио де лес Ваљас (Benifairó de les Valls), Бенифато (Benifato), Бениганим (Benigànim), Бенигембла(Benigembla), Бенимодо (Benimodo), Бенимасот (Benimassot), Бенимели (Benimeli), Бенипарељ (Beniparrell), Бенавитес (Benavites), Бенафигос (Benafigos), Бенитаћел (Benitatxell), итд.
Енглески
[уреди]Попут других европских језика и енглески језик садржи у себи велики број речи које су пореклом из арапског језика, које су путем шпанског или италијанског језика доспеле у арапски језик. Међу њима су и речи које се свакодневно користе попут "sugar" (sukkar), "cotton" (quṭn), "magazine" (maḫāzin). Неке речи попут "algebra" (al-jabr), "alcohol" (al-kuhūl), "alchemy" (al-kimiya), "alkali", "cypher" и "zenith" су лако препознатљиве.
Француски
[уреди]Француски се широко говори као други званични језик у бившим француским колонијама у арапском Магребу. Стога списак речи који се користи или које су инкорпориране у француски језик који се говори у овом региону ( као резултат ,,code-switching" - премештања кода, олакшавања или недостатка еквивалентног термина у француском језику) је бесконачан. Овакви арабизми су прихваћени у локалном контексту, али не би били препознатљиви неком не-магрепском фрнацуском говорнику. Арапске изведенице су ушле у стандардни модерни француски језик преко два главна извора. Као што је и случај са многим другим европским језицима, један од извора је био шпански језик. Други извор је дошао директно из арапског Магреба, као последица његове колонизације и окупцаије, нарочито Алжира у 19. и 20. веку. Примери за други вид утицаја арапског језика на француски је реч bled (блед), сленг термин за место порекла, која је у употребу ушла по њеном коришћењу у Магребу, за разлику од облика у стандардном арапском језику ,,balad" (балад)- земља, заједно са магребским термином kif kif и toubib сленг термина за доктора. Мали број арапских термина су ушли у главни проток француског језика као резултат имиграције из Северне Африке, која је почела по проглашењу независности Алжира.
Португалски
[уреди]Између 9. и 15. века португалски језик је присвојио око 800 арапских речи као резултат утицаја маварске Иберије. Међутим, услед протеривања Арапа из Португала за време периода реконкисте, изворне заједнице које су говориле лустинијанско-мозарапски варијетет су задржале арапске речи од Мозарапа. Речи арапског порекла су често препознатљиве по члану а(л), и укључују честе речи попут aldeia (село, изведено од речи الضيعة aḍ-ḍīcah), alface (зелена салата, الخس al-khass), armazém (складиште, المخزن al-makhzan), azeite (маслиново уље, الزيت az-zayt). Из арапског језика је и занимљива граматична реч oxalá (Ако Бог да), као и Algarve/ al-gharb, Запад. Учесталост арапских топонима се повећава све даљим путовањем на југ.
Сицилијански
[уреди]535. године пре нове ере, цар Јустинијан је основао сицилијанску византијску провинцију , и по други пут у историји Сицилије, Грчки језик је био познати звук који који се чуо на острву (Hull, 1989). Како моћ Византије слаби, Сицилију постепено освајају Сарацени из Северне Африке, од средине 9. па до средине 10. века. Арапски језик је оставио приметан утицај на око 500 сицилијанских речи, већина која се односи на пољопривреду и друге сродне активности (Hull и Ruffino). То је разумљиво , с обзиром на то да су Сарацени на Сицилији увели најсавременији систем пољопривредне технике наводњавања као и нови ендем усева - које је и дан данас делимично остало ендемско. Неке речи арапског порекла:
- azzizzari - улепшати (од 'azīz; леп, вредан)(Giarrizzo)
- babbaluciu - пуж (од babus; али која је грчког порекла: boubalàkion)(Giarrizzo)
- burnia - тегла (од burniya; али која је латинског порекла hirnea) (Giarrizzo)
- cafisu - направа за мерење течности (од qafiz)(Giarrizzo)
- cassata - сицилијанска торта (qashatah; али која је од латинске речи caseata; неко јело од сира)(Giarrizzo)
- gèbbia - вештачко језерце за складиштење воде за наводњавање (од gabiya)(Giarrizzo)
- giuggiulena - семе сусама (од giulgiulan)(Giarrizzo)
- mafia - шепурење или смелост/храброст (од mahyas; агресивно хвалисање/ од marfud; одбијен)[2]
- ràisi - вођа (од ra'īs)(Giarrizzo)
- saia - канал (од saqiya)(Giarrizzo)
- zaffarana - шафран, врсте биљке чији цветови се користе у медицинске сврхе и у сицилијанском кувању (од safara)
- zagara - цвет (од zahar)
- zibbibbu - врста грожђа (од zabib)(Giarrizzo)
- zuccu - стабло (од suq; али и из аргонског soccu и шпанског zoque)(Giarrizzo).
Шпански
[уреди]Шпански језик је претрпео велики утицај арапског језика као резултат дугог присуства Ислама унутар Иберијског полуострва, почевши са исламским освајањима 711-718. године нове ере до коначног пораза исламске владавине 1492. године нове ере. Савремени шпански језик, кош назван и кастиљански, се постепено развио из латинског језика у северној Шпанији, након пада Западног римског царства, крај 5. века нове ере. Када су учестала исламска освајања Иберијског полуострва отпочела, арапске речи су почеле да се абсорбују у кастиљански језик, у почетку споро, јер је број говорника арапског језика на Иберисјком полуострву у почетку био мали, посебно на северу. Као резултат тога, велики број речи андалужанског арапског језика је преузео шпански језик. Такође је прихватио и велики број арапских речи, арапских речи изведених деривацијом од хришћана - Мозарапа, који су живели под муслиманским владарима и говорили свој варијетет латинског језика који је био под утицајем арапског језика, и данашњим научницима су познати под овим именом. Једино иберијско муслиманско краљевство које је имало арапски за званични језик на свим друштвеним нивоима је била Краљевина Гранада за време династије Насирида.
У многим случајевима и арапске и латинске извведене речи се користе наизменично од стране шпанских говорника, на пример: aceituna и oliva (маслина), alacrán и escorpión (шкорпија), jaqueca и migraña (главобоља), alcancía и hucha (касица прасица). Утицај арапског језика, било директно или преко Мозарапа, је приметан у шпанским дијалектима на југу Шпаније, где је његов утицај био јачи и у много дужем временском периоду. Иста разлика је видљива и у северним и јужним дијалектима каталонског језика.
Арапски језик се може видети у стотинама топонима, али са неколико мањих изузетака, његов утицај на шпански језик је пре свега лексички. Процењује се да постоји више од две хиљаде позајмљеница и три хиљаде деривата у шпанском речнику. У средњем веку, шпански језик је био главни пут уласка арапских речи у остале западноевропске језике. Иако су већина ових речи је испала из свакодневне употребе од позног средњег века, неколико стотина је и даље у употреби. Велика већина ових речи су именице, са мањим бројем глагола, придева, прилога и предлога. Граматичка структура шпанског језика је у потпуности латинска. Неке од свакодневних арапских позајмљеница су: berenjena (патлиџан, од badinjān), aceite (уље, од az-zayt), alcalde (градоначелник, al-qādī), almirante (адмирал).
Турски
[уреди]Након усвајања Ислама 950. године од стране Кара - Кханид ханства и Сељук Турака, који се сматрају културним прецима Османлија, администратицни и књижевни језици тих држава су у себи садржали велики број арапских позајмљеница (које су у турски језик доспеле путем персијскиг језика), као не-арапско персијских речи; водећи пример арапско-персијског утицаја на турски језик је био Чагтај, који је остао књижевни језик централне Азије све до совјетског периода. Током више од шест стотина Османског царства од (око 1299-1922), књижевни и службени језик царства је био мешавина турског, персијског и арапског језика, који се разликовао од свакодневног турског говора, а још више од назива земље. Након оснивања Републике Турске коју је пратила реформа писма, турска лингвистичка асоцијација (ТДК), је основана под покровитељством Мустафе Кемала Ататурка 1932. године, са циљем да спроведе истраживање турског језика. Један од задатака новоостваренг удружења је био да спроведе реформу за замену позајмљеница арапског и персијског порекла одговарајућим турским еквивалентом. Забраном употребе ових позајмљеница у штампи, удружење је успело да уклони неколико стотина страних речи, чиме и на неки начин нестаје арапски утицај на турски језик.
Види још
[уреди]- Утицај других језика на арапски језик
Референце
[уреди]- ↑ Encyclopædia Britannica. „Maltese language – Britannica Online Encyclopedia“. Britannica.com Приступљено 4 May 2010
- ↑ Ова етимологија је базирана на књизи Mafioso аутора Гаија Сервадија; The Sicilian Mafia аутора Дијега Гамбета; и Cosa Nostra аутора Џона Дикија