шогор
šogor
Именица
[уреди]šogor, м
Категорије: шаљ.
Облици:
- šógor [1]
- šógor Госпођинци [2] [1]
- šógor Помаз [3] [1]
- šógor Бачинци Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Кумане [4] [1]
Значења:
- Sestrin muž, zet. [1]
- Ženin brat. Беркасово[1]
- Muž ženine sestre. Беркасово[1]
- Devojački brat. [1]
- Muževljev brat, dever. [1]
- Ženin ljubavnik; ljubavničin partner (obično bivši). [1]
Примери:
- Nȉkaka mène àsna níje od šógora. Tȃj kad kȃže će da dȏđe, bȉdi cȉguran da ga nȇma. [3] [4] Шурјан Бачинци Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Бегеч Кикинда Ново Милошево Кумане Јаша Томић Бока Неузина Помаз Ловра Деска [1]
- Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Шимановци [1]
- Mȏj šógor se nȉkad níje žènio, pa se presèlio kod nȃs. Ćútim, štȁ ću, òva mòja sàmo njèga ȉma žívog. [3] [4] Неузина Бачинци Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Ђала Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Помаз Ловра Деска [1]
- Njȇna sèstra, mòja svája, baš níje nȉkaka, al ȅto šógor mi je po svȁkim pítanju vȅlik čòvek. [3] [4] Бока Бачинци Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ђала Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац Јасеново Помаз Ловра [1]
- Po nȁšim je šógor — mòja žȅnčina i njègova žȅnčina — dvȇ sèstre. [5] Итебеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 184.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 498.