Пређи на садржај

дочка

дочка (украјински)

Падеж Једнина Множина
Номинатив дочка́ до́чки
Генитив дочки́ до́чок
Датив дочці́ до́чкам
Акузатив дочку́ до́чок
Вокатив до́чко до́чки
Инструментал дочко́ю до́чками
Локатив на/у дочці́ на/у до́чках
Мама и кћерка.

Изговор:

IPA: dočka  
Аудио: (датотека)

Морфеме:

  • корен - дочк
  • наставак - а

Превод:

  • кћерка


Значења:

  1. Особа женског пола, која има родитеље.
  2. Пријатно обраћање старије особе младој жени или девојци.
  3. Жена која је тесно, крвно повезана са својим народом, својом земљом.

Примери:

  1. Їхня дочка вийшла заміж. - Њихова кћерка је удата.
  2. Дуже дякую, дочко! - Пуно хвала кћери!
  3. Україно, це твої дочки! - Украјино, ово су твоје кћери!

Порекло: Старословенски ДЪШТИ, староруски ДЪЧЬ, води порекло од прасловенског *dъ kti, а то од старијег индоевропског *dhugheter.

Синоними:


Конверзиви:

Холоними:

Фразеологизми:

  • У дочки годитися. - Бити много млађи од некога. (спр. Може му/јој бити кћерка)

Изреке и пословице:

  • У кого дочок сім - то й щастя всім, а у мене одна - та й щастя нема. - Ко има седам кћерки, те и срећу имају, а ја једну, та среће нема.
  • Дочка - чужа робітниця.
  • Дочка, як ластівка: пощебече, пощебече та й полетить. - Кћерка је као ласта: цвркуће, цвркуће, па одлети.

Асоцијације:

Изведене речи:

  • удочерити - усвојити женско дете


Сродни чланци са Википедије:

дочка


Преводи